Ratnik

250 РАТНИК

жити као основица Енглеској за бочни напад на целу линију Рајне и за продирање у сам центар Немачке. з

Питање пољско. и питање белгијско, ето то су две битне тачке, које треба проучити пре свега осталог.

Да ли треба на истоку споразумети се са Русијом или створити од Пољске тампон-државу (међуположену)2 Оклевање није допуштено, вели «ђенерал. Животно је питање за Немачку задржати развитак Русије. Столећима она тежи господарењу на Балкану, да тим путем и отварањем Дарданела, као и освојењем Цариграда, пробије себи пут у Средоземно море; она би затим подјармила аустријске Словене, имала би под својом управом најважнију тачку прелаза из Европе у Азију и контролисала би највећи део европске трговине.

Према томе, непосредан интерес Немачке је да води према Русији „политику уништења, да је раскомада ако је могућно, а у сваком случају да је одбаци према Азији. На тај начин би се Рајх још приближио и Турској, којим путем би се најпоузданије могла дохватити Енглеска“.

Па онда, треба ли узети у прорачун стварање независне Пољске са немачким владаоцем> То је апсолутно немогућно, јер би таква држава увек тежила задобијању старих граница велике Пољске. Она би се противу Немачке и Аустрије увек ослањала на Русију, из чега би се порађао вечити немир. Овакав план био би „највећа грешка коју би могле учинити Централне Силе“ | Остаје дакле: насилна исправка границе према Русији, потребна веза Источне Пруске са Горњом Шлеском и то линијом Пилице, Висле, Малкина, Бјелостока, Гродна и Вилне на море код Либаве или чак и Риге преко Динабурга. Али и то има своје слабе стране. Унело би се у оваке границе много издајничких Словена, а отпале би Ливонска и Естонска са својим немачким становницима.

Како дакле измирити ове супротне захтевег „Срествима. необичним, али која не треба да нас застрашавају, јер су у питању цела будућност и сва безбедност не само царевине, него и целог немачког племена.“ Треба напросто „најурити из поменутих области староседеоце Пољаке и Јевреје и населити Немце. То је свирепо, али рат је акт насиља, и то би било управо продужење борбе, која је била заметнута светским ратом између Германа и Словена. Ови насилни поступци били би просто економски, место да буду војни. Интереси нашег народа налажу нам поступке без милосрђа. Код државнека била би слабост, кад би устукнуо пред оваким мерама“.

„Најзад, предлагач оваког решења „које једним потезом брише све тешкоће“ цинички вели, да је немачке насељенике лако рекрутовати из немачког прираштаја, па и довлачењем