Ratnik

ЗАУЗЕЋЕБЕОГРАДА 43.

да примете уговорене светлосне сигнале, који су требали да објаве да је извршено искрцавање трупа.

Најзад, после 4 часа изјутра, скоро на један сат после одређеног времена за искрцавање и после престанка дејства сопствене артиљерије, видео се јужно од великог Ратног острва један дугачак низ понтона — у јасно осветљеној реци могао се сваки понтон јасно видети — који је пловио лагано Дунавом од Земуна и који се приближавао Калимегдану.

Није протекло много времена, кад се наједанпут осу снажна ватра противу ових малих и слабих превозних средстава која су, препуна људи, с муком пробијала пут веслима по великој реци. Непријатељ је, за време које је протекло после ураганске ватре која га је била укочила, понова дошао к себи и прикупио своје позадње делове. Његова је пешадија поново посела порушене заклоне на обали и жељезничком насипу, његова артиљерија, која је била одређена за одбијање искрцавања, поново је извукла на положај топове који су били држани позади, а његови митраљези и бацачи мина извучени из скривених склоништа, очекивали су, спремни за отварање ватре, долазак нападачев. Када се, пак, нападач појавио, пролазећи поред Калимегдана, потпуно осветљен као на дану и на одстојању само од неколико стотина метара од Калимегдана, тада се противу њега сручила паклена ватра са обале и висова.

Пешадијском батаљону 11,74 пало је у део да се искрцава под пакленом ватреном кишом на сигуран домет непријатељске ватре. Још и сам полазак ових трупа био је задоцнио због непредвиђених случајности; у место у 2'' час. изјутра, колона се кренула са рампе Радецког у Земуну тек око 2'3% час. Да је запоцнење остало само на ових 20 минута, то ипак не би имало и сувише тешких последица на исход ствари. Међутим, на жалост, и прилике водостања проузроковале су задоцнење у превожењу скоро за читав сат. И тако је произашло укупно задоцнење од близу једног и по часа, а то је време сасвим био довољно да непријатељ предузме потребне мере за парирање прелаза.

Превозна средства, којима се располагало, нису билау стању да приме више од ратне јачине двају батаљона. И тако је под командом потпуковника Метелет-а укрцан део само /74 пешад. батаљон, а од пешад. батаљона 1М/84 напротив укрцана је само једна и по чета.

У пркос смртоносној ватри, која је сипала на понтонску колону Ш/74 пешад. батаљона и од које је више од трећине понтона поготцима целих артиљер. зрна тако била оштећена, да су они заједно са посадом одлазили под дунавске таласе,