Ratnik

ЗАУЗЕЋЕБЕОГРАДА ___47

да се још трупа превезе неузнемиравано од непријатеља. Због тога се око 5 часова укрцало на понгоне и чамце, који су дотле стигли, онолико трупа колико је у њих могло стати, и то: штаб, 5. и 6. чета пешад. батаљона 1/60. И ово је укрцавање извршено неузнемиривано од непријатеља. Међутим непријатељ је гађао ове трупе за време превожења артиљеријом са Калимегдана, не причинив им губитке. И искрцавање ових трупа извршено је без нарочитих тешкоћа.

Од прилике на пола сата доцније, већ за видела, отпочело је укоцавање и превожење осталих двеју чета поменутих батаљона, Непријатељски топови на Калимегдану, међутим, за то време, били су узели елементе до места укрцавања и линије превожења и отворили су тако успешну ватру противу ових дкеју чета, да су се понтони и чамци, који се беху кренули, морали вратити, а укрцавање осталих трупа морало се обуставити. И тако се превожење трупа привремено завршило.

Код групе потпуковника Метелет-а у току исте ноћиу опште није више ни “вршено даље превожење трупа. Према диспозицији, понтони, који су превезли ову групу, имали су сада да отплове до острва Кожаре и да тамо приме 1/49 пешад. батаљон. Међутим снага пионира била је преко мере исцрпена форсираним веслањем од Земуна до Калимегдана. К томе треба додати велике губитке. за време вожње и при искрцавању под непријатељском ватром, како у људству тако и у превозном материјалу, губитци, који се за сада и у току најближих дана нису могли заменити. Ови су губитци несразмерно порасли при повратку понтона на острво Кожару, који се вршио такође под крло јаком непријатељском артиљеријском ватром. Једна половина понтона успела је да се врати на своју обалу, после непуна 2 сата поласка од Замуна. Међу њима, међутим, било је и таквих који су сес муком одржавали на води. Пошто, уопште, ниједан од понтона и чамаца није имао прописани број веслача — у многима је остало само 2—3 човека — то, обсиром на ширину рехеи јачину матице, није накакво чудо што је само мали број од још преосталих понтона и чамаца пристао уз обалу острва Кожаре, међутим већи број је вода занела даље, а неке чак и у близину Панчева. Потпуно исцрпени веслачи малог броја приспелих понтона до острва Кожаре нису били у стању да и даље крећу веслом. Њима се морао дати одмор, пре но што ће се уопште употребити за пононан рад. Према томе није никакво чудо што се, под таквим околностима, морало одустати од превожења 1149 пешад. батаљона, ма колико да је била потреба за његовим присуством на оностраној обали.