Ratnik

56 РАТНИК

страној обали Дунава, те да се и ти понтони превуку за превожење 1//49 пешад. батаљона.

Ове вечери такође се задоцнило са почетком превожења. Тек су око 6. час. кренули први понтони са другом половином 1/60 пешад. батаљона. У 7." час. по подне биле су искрцане ниже места потопљеног багера три четвртине Т-ме, цела 8-ма чета, затим пионирско оделење и једно превијалиште. Један вод остао је као заштита артиљерије на северној обали. Искрцане трупе упућене су одмах све 6-ој чети која још није била развијена у стрељачки строј и која се налазила лево позади јегерског батаљона МО 15.

Даље превожење ишло је врло споро због недовољног Ороја превозних средстава. Било је 9 час. по подне, а међутим још није био искрцан остатак 1У/84 пешад. батаљона, а тек у 12 час. ноћу пребачен је на другу обалу и !М/12 пешад. батаљон, који је за време превожења претрпео осетне губитке. До 3 часа пре подне успело се још да се превезу две чете 3. јегерског батаљона и то у врло жестокој непријатељској шрапнелској ватри. Али у ово време командант трупа код У! Борче, ђенерал мајор Екер, одлучио је да прекине даље пре- · вожење. Разлог за ово био је с једне стране у томе, што је непријатељска артиљеријска. ватра постајала све жешћа, а с друге стране поглавито у томе, што су пионири били преморени радом који је трајао већ више од 6 часова. Тек пред зору превожење је понова предузето и пребачена је још 17, чета 3. јегерског батаљона на другу обалу.

При сваком враћању, празни понтони узимали су и рањенике, укупно око 500, за које је у току вечери 7. октобра на левој обали Дунава била устројена бригадна санитетска станица МО 9.

За време док је превожење трупа са карауле УЈ Борче, мада споро, ипак вршено преко целе ноћи, извршено је само једно једино превожење трупа са великог Ратног острва и острва Кожаре. На острву Кожари још увек је био распоређен Ш1/49 пешад. батаљон у положајима прошле ноћи: две чете и митраљеско одељење посели су јужну обалу, док су се остале две чете налазиле у шуми као резерве. Прикупљени превозни материјал на северном крају острва могао је. примити само једну чету и митраљеско одељење. Ове трупе, када су изишле на ширину Дунава, биле су дочекане тако јаком пешачком, митраљеском и шрапнелском ватром, да је један део био принуђен да се искрца на велико Ратно острво. Већем делу (око 3 вода и митраљеско одељење) испало је за руком да се искрца ниже места потопљених лађа. Остале 3 чете батаљона нису могле бити превезене у току ноћи, јер