Ratnik

102 РАТНИК

Капетан примети да ова прича производи утисак на индиферентног Оливија. Он поче поново:

— То су прави философи. Зато што они не знају ништа излишно, они разумеју само суштину. Ти познајеш много ствари, па зато те и питам да ли вреди да ти говорим. је ли истина да ти хоћеш да живиш ради твојих синова 2

— Истина је, г. капетане.

— Онда, затвори врата; бојим се да нас неко не чује..

Оливије се увери да су врата била затворена, па се врати и седе на своје место.

— Е, младићу, има само један пут спасења: ауторитет власти. Јер људи нису једнаки него су од две врсте. Две дивне врсте људи, разумеш ли: мали и велики. Пратиш ли ме2

— Покушавам, г. капетане. Био бих вам благодаран,, кад би ме уврстили у велике.

— Не.

— Дакле, међу малег

— Да ли си луд Ви сте отпаци: средњи. Ти не спадаш међу људе, ни ја. Ми смо изишли из гомиле, а нисмо међу великима. Слушати, заповедати! Сумњаш ваљда у вредннст оваких речи Још једанпут те питам, хоћеш ли да живиш 2'

— Хоћу, г. капетане. ·

— Онда, бирај. Завидна је судбина, као што видиш, малих.

Затим извуче из џепа лист хартије великог формата, испуњен крупним рукописом и поче поново:

—- Добио сам синоћ једно писмо, хоћу из њега да ти прочитам једно место. И ако твој капетан личи на медведа, имак има своју фамилију. Имам рођаке који ми пишу. Слушај шта ми пише свастика. Имај на уму да је лепа, богата, љупка и живи у Нормандији, у околини Кајене, међу сељацима које она заштићава и не познаје. Ево шта она мислио тим малим људима: „Моји суседи се и даље богате и једнако се жале. Примају и распростиру најфантастичније гласове. Јуче су дошли неки коначари да питају председника општине колико општина може да прими људи и коња на стан. Све се село уплашило. Жене мисле да ће Швабе бити овде кроз петнаест дана и да се за њих спремају станови. Ови сељаци су много глупи.“

— Идијоти, доиста, процеди кроз зубе Оливије.

Капетан скочи. т

— Идијот сте ви, пријатељу. Никад не размишљаш. Шта имаш да замериш овим несрећницима Да се боје2 Да ништа не разуму од овог рата, који ремети њихове навике Али се војници твог вода добро бију, мислим, кад их водиш у ватру. Чак су постали, како се говори, чувени ратници. Они умеју, кад затреба, да промене стару рутину. Какву разлику правиш