Ratnik

ПРВА АРМИЈА И ЊЕН КОМАНДАНТ 13

неке важне тачке већ изгубљене и да армија у опште не може да одржи свој положај.

Војвода Бојовић одлучује се на повлачење на једну од позадњих линија и позива на телефон начелника штаба Врховне команде да га о томе обавести. Али војвода Путник, савршено исто као и доцније 15. новембра у разговору са Мишићем, неће ни да чује за одступање, већ категорички наређује, да армија мора да остане где је, т.ј. на линији Прослоп—Рожањ—Петрина Стена. Војвода Бојовић утроши више од /; часа у објашњавању рђавог моралног стања својих трупа и скреће пажњу на апсолутну немогућност, да се армија ни до подне одржи на тим положајима, а војвода Путник остаје при своме и, замерајући за малодушност, наређује да [армија мора остати где је и бранити своје положаје. Одмах по овоме, командант армије Бојовић позива телефоном команданте дивизија и саопштава им наређење војводе Путника, — али шта биваг У место да се то наређење оствари, а оно већ око 11 час. пре подне почиње неуредно одступање целе армије под притиском непријатеља, одступање које.је имало за последицу не само напуштање положаја око Пецке, већ још једну много већу непријатност, на име: да се трупе [ армије, сад већ јаче морално потресене, нису могле ни уредити ни задржати чак ни на положајима за одбрану · Ваљева.

Ето, тако су у овој прилици грешком Врховне команде, која је хтела да на догађаје пред фронтом једне армије гледа реалнијим погледом од командата те армије, наступили неред и растројство у редовима [ армије, који су тек пред Горњим Милановцем могли бити отклоњени, што без сваке сумње не би био случај, да је армија благовремено извучена из додира са непријатељем, кад већ на који други начин није могла бити помогнута. Мислим да није потребно нарочито доказивати, да би исто наступило на фронту | армије и у половини новембра, да је само којом несрећом Мишић подлегао утицају Путника. Оставши, пак, победилац над мишљењем начелника штаба Врховне команде, војвода Мишић је успео да на миру извуче своју армију из додира са непријатељем, да је у реду и неузнемиравано повуче на нове положаје, да је тамо прикупи и одмори, другим речима: да створи повољне услове за прелаз у напад.. И зар после свега овде изложеног немам права кад тврдим, да је 15. новембар историјски значајан дан, и да победа одлуке Мишића над мишљењем Путника представља зачетак победе 1 армије и остале наше војске над непријатељем у ускоро отпочетој офанзиви