Ratnik

и.

БРНА о лана – и = 1".

па

1

БРИТАНСКА И ФРАНЦУСКА ДОКТРИНА 55

покретима:. Но, проучавајући француска правила проналазимо, да ова почетна одредба утиче на наредне одредбе у толикој мери, да ситна пукотина постаје права раседина у доктрини. Овај аксиом може се сматрати као извор главне разлике између оба правила. Истина је, да Французи додају: „оба елемента су нераздвојна“, и „да је циљ ватре само, да спрема пут покрету, који остаје једини решавајући чинилац“. Али ипак налазимо у целом правилу, да је прилично мање пажње посвећено кретању или маневру у упоређењу са ватром, него што је случај у британским правилима.

Три тврђења у уводном извештају министру војном назначују темељ, на коме почива француска доктрина. Изјављује се „да је ратно искуство јасно доказало, да се пешадија у вршењу свога задатка — освајање и одбрана земљишта не може сама борити и да је помоћ осталих родова битна“.

' Тачка 180, француских правила гласи:

„Оба елемента офанзиве јесу вашра и покреши: ватра, једини поступак који дозвољава деловање на систем непријатељских ватри; покрети једини пресудан чинилац, једино јемство успеха.

„Победа или пораз у битци имаће увек, ма који био изглед борбе који даје употреба познатих и будућих оружја, ову непогрешну потврду: пешадија наступа или пешадија одступа. Греба дакле наступати. Да би се наступало упркос непријатељу, треба га својом сопственом ватром спречити, да се користи системом ватри који је спремио: треба имати вашрену превласт.

„Кад је противникова ватра дезорганизована, ктетање је могућно на погледу непријатеља са малим губитпима. То је први резултат, коме треба тежити, Ако није постигнут, не може се надати, да ће се борба провести до сретног краја.

„Проблем офанзиве своди се дакле на то, да се омогући, да се управља и да се искористи наступање пешадије“.

Члан 7. бришанских правила каже:

„1. Камен шемељац пешадијске тактике је начело о ватри и кретшању. ;

„Успех, било у нападу било у одбрани, зависи у велико од умесне комбинације ових елемената и припремаће се помоћу студије ватре и кретања.

„2. У нападу је задатак пешадије, да се бпје са непријатељском пешадијом и да је уништи. Да би то постигла, пешадија мора да изврши покрете, да би дошла у -бој прса у прса, наступајући од заклона до заклона, избегавајући непријатељску ватру брзином кретања и најзад тежећи, да помоћу покрета дејствује око непријатељског бока. Она штити своје покрете ватром угушујући дејство непријатељске ватре и присиљујући противника да се склони. Главни задатак других родова је, да постигну овај резултат, али пешадија мора увек бити спремна, да се ослони на своју сопствену ватру, да би јој помогла у наступању. Најзад, кад је пешадија дошла у непосредан додир са непријатељем, она мора, комбинујући ватру и напад, да допуни јуришем његово уништење. Овај ће извршити обично са највећим дејством са једног бока.

„8. У сдбрани, пешадија се користи ватром, да одбије непријатељски напад, док саумесно извршеним покретима често може успорити непријатељско наступање. Комбинација ватре и кретања је битна за успех противнапада,