Ratnik

БРИТАНСКА И ФРАНЦУСКА ДОКТРИНА 5

| =

друго је тврђење Француских правила, које појачава прво, да ватрена моћ онемогућава свако наступање, ако земљиште може бити тучено ватром браниоца. Истина је, да правило доцније каже, да „пешаднја треба да наступа, чим је непо„средна ватра омогућила кретање са смањеним губицима, а да не чека потпуно уништење и неутрализацију одбране. Пешадија не треба никад да дозволи, да се задржи из страха од извесног броја губитака.“ Да ли нема опасности, да ће пешадија, која је пресићена овим мислима, изгубити своје самопоузлање. То је слична ствар, као и она, која је у прошлом рату развила код пешадије обичај, да чека на остале родове оружја.

% .

Треће француско тврђење је, да је за наступање упркос "непријатељу потребна надмоћност ватре: Ово мирише на предратну идеју о општој ватреној борби за време једног за"стоја пред општим јуришем. Привремено попуштање ватре са непријатељских положаја може бити последица разних узрока. Артиљеријска ватра, интервенција борних кола, употреба дима могу створити прилику за тренутне јурише, који су карактеристични за савремену битку. Да ли не би било боље рећи „Непријатељска ватра мора бити привремено угушена 2“

Једна од најважнијих последица француског аксиома о већој важности ватре од покрета јесте улога која је дата пушкомитраљезу, који одговара британском „Гем15 опп.“ Французи кажу, да у новим методама борбе све тежи да се прикупи око ових оруђа. Сви чланови борбене трупе постоје само "у вези са пушкомитраљезом, а њихов задатак према њему је

шадију да развије снажну ватру у коме било правцу, да комбинује ватру и кретање и да ангажује далеког и блиског непријатеља,...

„Ф. Та ватра протераће ретко одлучне трупе са њихових положаја. За то је потребан јуриш или претња да предстоји јуриш.

„3. Према томе је главни циљ пешадије, за који су остале операције само припреме, да дође у борбу прса у прса са непријатељем и да га уништи, убијајући или заробљавајући га. Снага која јој омугућава, да се бори са противником у мешавини, прса у прса, чипи пешадију родом оружја који одлупује у борби“.

' Ово је најбоље изражено у члану 77.

Јединице које улазе на бојиште, кад је додир успостављен, морају своје наступање да изврше на доглед будног противника, који је -ваузео уређен положај и располаже свима својим ватреним средствима.

„Овакво је приближавање операција, која је отежана тиме, што трупе доводи у домет не само артиљеријске већ и пешадијске ватре и што оне не могу да одговарају на ту ватру. Њено се извршење може замислити дању само после артиљеријске припреме, која би се завршила уништењем или бар скоро потпуном неутрализацијом бранилаца...“

# Види примедбу под 3.