Ratnik
БРИТАНСКА И ФРАНЦУСКА ДОКТРИНА 6
Нека је дозвољено да цитирамо неке изводе из француских правила, који показују погледе француских ауторитета:
„Целина група ватреног ешелона и првих резервних ешелона биће распоређена у облику шаховских поља, тако да може ватра предњих група, ако би којима било привремено онемогућено дејство, бити тренутно замењена ватром задњих група“:. Сваки капетан првог ешелона, који треба да је заузет да обезбеди пре свега могућност наступања и у том циљу да сачува превласт у ватри, може бити принуђен да баци нове борбене групе у ватрени ешелон“>.' „У начелу свака ангажована јединица треба да продужи своје напрезање до крајње границе своје офанзивне способности“3 једна истина која се лако заборавља од заступника идеје о ограниченим циљевима чета и мањих јединипа. „Припада командном елементу да процени, да ли треба који батаљон првог ешелона заменити батаљоном из резерве, или коју чету другом, да би се наступање опржало у току. Напротив томе, у чети групе се не смењују. Офанзивна снага јединице одржава се увек постепеним стапањем резерве са ватреним ешелоном“'.
Писац налази, да је неумесан значај дат идеји о појачању. Горка искуства на бојном пољу надахнула су све у британској војсци ужасом од ове 1розне реченице: „да се сагради ватрена линија“. Маневар а не појачање, чак иза вод, је основ британских правила“. Непосредно појачање не доноси толико
' Члан 82.
# Члан 29., трећи став.
8 Члан 111., други став.
4 Члан 111.
5 Члан 35. (Расматрања о тактици у нападу) каже под !:
„Главно је начело, дв се јуриш изврши са минимумом снаге, која је потребна за освајање објекта, док се максимум снаге држи у рукама, да би се извео главни удар, „искористио успех или дејствовало при неуспеху.“
Под 10—1:
„Потпоре се (у нападу се дели снага на предњи део, потпоре и резерве) крећу непосредно иза предњег дела. Њихов нормални задатак је, да потпомажу предње делове у освајању објекта, тако да изврше засебан (ехћга) притисак у правом моменту и на правом месту. То ее може постићи само, ако потпоре. сачувају своју маневарску моћ...“
Под 11:
„Треба имати стално на уму, да притисак треба извршити са потпорама на местима где напад напредује, а не на местима где је задржат, и још мање појачањем линије трупа које. су се показале неспособне да напредују.“
Члан 38 (вод у нападу) каже под 11:
„Вод треба да поступа у тесној сарадњи, да би могао пронаћи слабе тачке непријатељске одбране и створио прилике за маневар потпорних десетина око непријатељског бока...“
5