Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 137

них догађаја, који су већ били у пуном развоју и који се ничим више нису могли зауставити.

Према издатој усменој заповести Команданта Трупа Нове Области, командант Брегалничке дивизије заузео је у току 8-ог и преко ноћ 8.–9. октобра својим трупама положаје за непосредну одбрану Скопља (линија Селиште — кота 502 — Табија кота 310 Хасанбегова кота 310), — а непријатељ је 9-ог пре подне отпочое снажан напад знатно надмоћнијом снагом и то само левом обалом Варадра, с једне и друге стране пута Куманово—- Скопље. Два батаљона Х П. пука 11. позива из Вардарске дивизије, беху према наређењу команданта Трупа Нове Области на положају Колник, образујући на тај начин лево крило предње линије одбране Скопља. Оно мало трупа Брегалничке дивизије на центру распореда доста су се добро држале, али је зато на Колнику, код она два батаљона ХП пука П позива наступила нека до сада још“ необјашњена забуна и пометња, јер су обадва батаљона под командом свога команданта пука, који иначе беше један од најхрабријих официра, напустили Колник, без борбе и извешћа о томе, како вели писац Одбране Косова, и повукли се у позадину трупа, које се боре. Међутим, командант дивизијске резерве (ХМ 1. кадровски пук) приметив повлачење ова два батаљона, није био у стању одмах да утврди, да ли су то наше или непријатељске трупе, — па се с тога и командант Брегалничке дивизије и командант Трупа Нове Области доводе у двоумицу и забуну, услед чега се пак по мишљењу војводе Бојовића пропушта моменат за активну употребу дивизијске резерве по његовој идеји, већ се иста искоришћује за заштиту и прихват наших одступајућих трупа, по напуштању положаја пред Скопљем, у које су Бугари ушли истога дана око 4 часа по подне.

Господин војвода Бојовић у оцени грешке команданта ХП. пешад. пука [. позива, који је без борбе напустио Колник, као и у оцени омашке команданта ХМ1. кадровског пешадијског пука, који није био у стању да оцени, да ли су та два батаљона наше или непријатељске трупе, — по нашем интимном уверењу врло је строг.

На страни 22. своје књиге господин војвода вели: „Каква фаталност по одбрану Скопља, Душанове престонице!2 Један командант пука напушта положај без борбе и одступа тајно са пуком у позадину трупа које се боре, а други командант пука, опазив изненадну појаву тога пука, у место да га одмах осмотри и сазна какав је и чији је то пук, па и да га заустави и врати назад у борбу, кад види да је наш, он извештава само присуство његово с напоменом, да не зна чији је, те на тај начин паралише и дејство свога пука у одсудном тренутку. На овај пачин необјашњивим поступком једног команданта пука и нерасудним поступком другог команданта пука, била су за одбрану Спопља изгубљена два пука, па је услед тога и изгубљено Скопље, што иначе по свој