Recimo koju

45

пменовање са именоваљпма у Далмацпјп. Буковпип. па у најновије доба уБоснп? Збнља? Држп ли спноддасу та пменоваља еасвпм у духу псточне дркве? A.in н кад он у католнчкој државн спадало у мајестетпчно право. пмеповатн поглавнцу псточној прквп (држн лп збпља то спнод? е онда ие сме бнратн пи владпке) то су нам иаше прпвплегпје п потоњн угарскп закони далн зшититу протнв тога права. Је лн то право пзвршпво само у случају једногласиоетп конгреса? Смешио )е о том и говорптп. јер бп у том случају право пзбора сасвпм плузорно бпло. IЈлн се дајс пменоваље правдатп тпме, што нема још потврђеног статута о начниу бпраља мптрополпта-патрпарха? Ако је то разлог, онда бп свако матерпјално право бпло завпсно од закона о процедурп. Угарска до иајновпјег доба, ппје пмала закопа о цпвплпој нроцедурп (као што га нема нп данас за крнмпналпу процедуру) ал’ зато је нраво својине остало увек ираво својпие и без закопа о процедурн. Процедура је била по праксп п српскп народ бпрао је митрополпта-натрпјарха по праксп, ал зато право сабора инје нико у сумљу доводпо. Не, пменоваље натријарха, то је жалосна појава нашпх нолптпчпнх околностп. Државпа власт хоће да пма непосредпу ппгереицију у нагаој црквепој унравп преко особе, која је од ље апсолутпо завнсна. Ја ћу лако нојмптн, да државној властп ис може бптп равнодушпо, ко да буде пзабраи за срнскоог натрпјарха, јер је то место у сваком обзиру важно. Српски сабор, ма пмао несумљнво нраво нзбора, пебп могао бпрати ма ког владику за патријарха. Зато бих ја евагда бпо за могућн сноразум са владом пре пзбора патрпјарха.*) Ал’ ја ћу признатп да је са ссцтшм угар-

*) Кад се ло мила стнар пменовања, звао ме је ттогс. кр. комесар т Гех, па ми је рекао: Порлдите Вашим уиливом да се изабере Анђолић и cn.acnrc тиме бар Формално вашс право избора, а ја Вас увераиам да he Аиђелић