Recimo koju

реи.е за пештанскп сабор? Могу ли ја бптп иа карловачком сабору, кад нпсам на пештанском сабору, где бих могао оно наставптп. што се на карлованком сабору неда иаставптп, као што сам у г. 1879. на угарском сабору наставио оио, што се у обзпру пензпоповаља патрпјарха Жвачковпћа п пменоваља адмпнпстратора на карловачком сабору ипје дало наставптп. Моја прошлост показује, да сам ја научеп у шјној мери радптп, а кад то пе могу, ја се волим сасвпм повућп, него у пола радптн. Не може ли иарод да створи орган наше странке. како га ја замншљам, којп бп орган једпна нрплпка бнла за мене, да могу радњу полптпчну развптп, ие може лп народ да то учпнп то ја не впдпм другог начина, да бпх могаи моју нолптичну радљу гтаставпти п оида мп не ће пико моћп замеритн, што ое повлачпм. Ја сампо себп, —то прпзнатп морам, нпсам кадар такав орган створптп, већ драким, да га је једпно кадар парод створнти. На иароду је дакле, да мп да нрилпке, да могу опет радњу наставптн. Но држн ли парод да му је садање застунство његовпх пптереса довољно, држп лп да му је довољпа рана што му данашља „Застава“ пружа, држп ли даје „Браник“ довољно утврђен, да може пзвршпти реорганпзадпју читаве паше странке ја иемам ипшта протпв тога. Зато српски парод ие ће још проиастп, ако моја лпчпост п не учествује да.ље у полптичнпм прилпкама. За себе, ја могу рећп опо, што сам мојпм; бпрачпма уздписког среза ире трп годпие рекао: ако је било славе, доста је, ако је било труда, доста је. Ја ппсам постпдан за своју прошлост, а пмао бпх права, да после двајест п впше годпиа политнчиог рада ужпвам угодпостн мприог породпчпог живота. Но желм лн парод моје услуге, ја му стојмм па услузн, држп лн да су му моје услуге пзлшпне —■ ја се радо повлачпм.

66