Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

aufwiegen

нити, бунити; —ung, f. (and) — ei, f.) 6yua, буњење.

aufwiegen, у. а. измерити, вагнути; Не. претезати, надмашити, надмашавати.

Aufwiegler, m. бунитељ , букавац, бунџија, смутљивац ; —0%ф , 24]. одметнички, бунTIH]CEH. aufwiehern, Y. Nn. заврзати, њиснути.

aufwindeln, y. a. ein Kind, pasBETE gere.

auſwinden , %. a. дигнути на BHTO; bič 9lnfer — , дигнути сидро; Зиип — , намотати, навити.

aujmirfen, Y. a. разаткати, поткати ; (Dei ben Вабфеги), разделити тесто; распарати (у ловца).

aufwirren, у. a. разрешити, размрсити.

апрошеги, у. а. оптати, нањушити.

aufwiſ<h-en, Y. а. отрти, брисати, обрисати; —ет, —ђађег, ш. отирач, убрус, крпа.

aufwogen, y. n. усколебати се, усталасати се.

aufwölben, ј. wölben.

aufwollen, v. n. хтети у вис. -

апћоиђреп, Y. a. DOBHTH, DpHTH , pa3pHTH ; bie Dj{ent[ide SOrbnung, поткопавати јавни поредак; —инпа, #. ријење, поткопавање.

Јипритј, ш. насип, нанос.

aufzähl-en , Y. а. бројити, набројити, избројити; —цид, #. бројење, набрајање, избрајање. aufzäum-en , у“. а. зауздати; —џид, If. зауздавање. аиђефет, y. а. попџити и појести.

aufzehr-en, у. а. потрошити, похарчити; —ет, т. расликућа.

аијјетфи-ел, у. а. назначити, забележити, убележити; заровашити ; уписати ; — ст, т. бележник; —ипу, #. назначење, убележење; уписивање, записивање ; —цидебиф, n. уписна, записна књига.

aufzeigen, #. aufweiſen,

aufzerren, \. aufreißen.

aufzieh-en , Vv. a. (öffnen), отворити; (in die 95 ђе), вући, потезати торе, дизати ; еје ШИђе —, навити, навијати car; Saiten —, навити жице, CTPYyBe; (bei den Webern), croBATH; Еиђег —, одгојити, подизати, отхраHHTE; den Hahn ош Зетеђге —, запети пушку ; ешеп — , збијати шале с ким; zum Жапје —, позвати на игру, дећибеге Фаг ten —, повући се, нопустити; die Segel —, разапети једра; — y. n. (einher ziehen), hu, ступати у реду; (сиј обје Убафе зеђен), изменити страж: ; prad)tg —, гиздати се; 1 —, у. т. подигнути сеј es zieht ſi eiu Gewitter auf, cnpeMa се непогода; —ђаеи, т. кука од витла; —јец, п. уже од витла.

Зиђи, ш. потезање, дизање ; (Aufſhub), 01латање, одгађање, затезање ; (bei den Webern), HaBHTAK , 0cHyTaE ; (im Sauſpiele), THE, ACO: feierlicher — , CBEIanoCcT, свечан опход ; (Веденипд), спровођење, спровод; продесија, литија; (Жгађи), арган, вито.

aufzwängen, у. а. отворити силом, набити.

aufzweden, у. а. прибити чавлићима.

au{3miden, у. 2. отштинути.

aufzwingen, ſt. aufnöthigen.

— 45]

ausSartént

Augapfel, m. 36a.

Auge , n. 0x0, BUA ; (in der Karte), 0x0; (an Папзеп), око, пупа, пупољак; дгоре Augen тафеп — , дивити се, чудити ce; ein ацј ећраз ђабеп, бацити око на што, жудити; ет mad)|ameš — ђабеп, пазити; деђе пио ап8 ђеп Ушдеп, торњај ми се испред очију; оа5 Педе бог Зи деп, очевидно је; 5ге ЗГидеп штебегјаадеп, поникнути ; aus den Augen, aus dem Оши, кад га видим, тад та се и сетим; ein — zudrüden , KP03 IPсте гледати.

aeugeln, у. а. прицепати, уцепити; (Пебаидеи), намигивалти.

Augen-, adj. in Зијапипенј. очни, очињи ; arzt, m. окулиста; —бејфтефипа, #. офталмографија, окопис; —бепђе, У. наочњаци; —bli>, m. час, мах, трен, тренуће, пар; —bli>li<, 2дј. тренутан; — аду. одмах, часом, таки, с места; —бИијеш, п. мигање ; —бодеп, ш. (оге Regenbogenhaut), дужица ; —braue, f. веђа, обрва; —биНег, +. крмељ; —је , п. опница ; —Мепег, m. YABOPHLA —{lufi, m. сузење очију; —да5, n. наочари; — häuten, п. опница ; — апђен, +. кокошињи мрак; — таи, п. росопас; —Геђег, п. наочњаци; —liht, n. BBL; —lid, n. —lider, рт. капак на оку, кање; —шај, п. мера од ока; паф dem — ис ђецеп, судити од ока; baš — пеђшел, оком измерити; —Шшеу, n. намера, циљ; —рипн, т, гледиште; —јфетшт, ID. вид, углед, поглед; ш — пеђштеп, разгледати, прогледати, извидети, развидети; —јфештиф, 24). очевидан, јаван, очигледан; аду. наочиглед, наочице, очевидно, јавно, белодано; —јфе тен, +. очевидност, белоданост; —ſein8-, (in Zuſammenf.) pasгледни; —јеј, п. намигивање ; —(аог, | Staar; —triefen, п. крмељивост; —јесп, m. зеница; —пој, ш. дидак, видац, зорвица; — verblendung, #. опсена; —106ђ, п. окобоља; —оппрет, #. трелавица; —0и, ш. миг, трен, тренуће, тренутак ; —зађи, ш. очињак; —зеиде, ш. очевидац.

Aeuglein, п. окце, ба.

augig, adj. окат,

Augur, m. авгур, врачар, вештац.

Auguſt, m. август, коловоз. |

Auguſtiner, m. auryerunanu (kaaybep); —in, f. ABI YCTHHKA,

Auhix\<, т. пољски јелен.

Auxripigment, 1. орпимелат, жути сичан, жути мишомор.

Aurox-a , +. ſt. Morgenröthe ; —farbe, f. pyjua боја.

аиз, ргр. из, од, по, раз, са, с; — аду. свршено, прошло.

ausadern, v. а. изорати, поорати.

auSáderu, у. а. вадити, повадити жиле из меса.

ausantworten, ſt. ausliefern.

ausarbeit-en, v. а. начинити, израдити ; (abјајјеп), саставити, списати; (Беспотјен), свршити, довршити; ешеп 3) фјеп —, одерати; —ung, %. израђење, израдак,; саставак, расправа, писмо; дело.

ausart-en, y, n, изопачити се, изметнути се,