Ritam

RICHARD ROUD STRAST ZA FILMOM

N

e zna se da li je jednomesečna koma u kojoj je Ričard Raud proveo poslednje dane svog života,

posledica dugogodišnjeg bavljenja evropskim filmom, ali je sasvim proveren podatak da njegove srčane tegobe datiraju od sredine šezdesetih, upravo iz ovog vremena kada je osnovao Njujorški filmski festival koji će u poslednjih 25 godina odigrati ulogu promotera evropskog umetničkog filma s one strane Atlantika. Zaista je impresivan spisak autora koje je Ričard Raud otkrio američkoj publici, a vrlo često uz pomoć obaveznog fidbeka i lenjoj evropskoj. U tom otkrivanju najviše vremena, s razlogom, posvetio je francus-

koj kinematorgrafiji, što mu je 1979. donelo i Legiju časti za "doprinos prestižu francuske filmske umetnosti i njenom komercijalnom proboju u SAD". Otkako je 1963. pokrenuo Njujorški festival, Raud je posebnu pažnju posvetio prepoznavanju novih i originalnih trendova (nagradno pitanje za FEST-ove selektore), ređovno ih u najširem mogućem obimu predstavljajući festivalskim programima. Ko zna da li bi Amerikanci ikada čuli za Godara, Riveta, Romera, Šabrola, Trifoa, da ih Raud iz godine u godinu nije dovlačio u Njujork prikazujudi, dosiovno, svaki metar trake koji su u životu snimili.

P

. rateđi sistematično evropski film 'Raud je medu prvima sredinom sedamdesetih uočio da se u

Nemačkoj dešavaju krupne stvari, i odmah je američkoj publici predstavio kompletne rane radove velike petorke "Neue Deutche velle-a" Klugea, Hercoga, Vendersa, Šlendorfa i Fasbindera. Ovaj poslednji je zahvaljujudi tome zadobio kult status u Americi, koji će se redovnim gođišnjim retrospektivama održavati sve do Fasbinderove smrti 1982.

Istovremeno, Raud otkriva italijansku postneorealističku kuhinju (Bertoluči, braća Tavijani, Belokio, Olmi) kao i najznačajnije autore švajcarskog filma (Goreta, Taner), ni u jeđnom trenutku na zapostavljajući auten-

tične talente sopstvene kinematografije poput Bogdanovida, Skorsezea, Malika, Mazurskog (?), Atenboroa, Kazdana. Paralelno, Raud razvija i spisateljsku karijeru, započetu još sredinom pedesetih, dok je kao profesor engleskog u američkoj armiji pisao tekstove o filmu za britanske časopise "Rim & Filming" i “Sight & Sound". Kasnije, je pisao i za ugledne "Sunday Times" i "Manchester Guardian" a jedno vreme je radio i kao londonski dopisnik "Cahiers du Cinema". Medu mnogobrojnijim knjigama koje je objavio najpopularnija je svakako ona o Žan-Lik Godaru štampana u nezaobilaznoj ediciji "Cinema One", potom knjige o Maksu Ofilsu, Ransoa Trifou i Žan-Mari Štraubu, dok je pravim filmofilima namenjena “Strast za filmom; Anri Langloa i francuska kinoteka". Neposredno pred smrt Raud je pripremao veliku retrospektivu pd nazivom "30 godina francuskog novg falsa", koja će biti održana tokom leta u Centru Linkoln, i svakako će predstavljafi najfascinantniji oproštaj jednog filmskog zaljubljenika od filma, i od života.

Ričard Raud je roden 1929. (kobno godište za filmadžije ovih dana, pogledajte Ešbija, Kasavetisa I Halivela u prethodnim brojevima) u Bostonu, a umro je u Nimu, Francuska. 13, februara 1989. od srčanog udara, Evropa je ostala na cedilu...

Dragan Jeličić

DOBAR DAN TUGO

RITAM 29

„Napolju vetar, sneg i kiša, па mene misle Jasna i Miša Svratim na Karaburmu u Pribojsku 15, i odmah sa vrata padnem u nesvest! Znam mnoge klubove i svi su truba osim ATLANTIS video kiuba! Zovem 766-798 i brdo kaseta kući nosam! Bora Đorđević VIDEO KLUB KOJI SE RAZLIKUJE ATLANTIS Beograd, Prlbojska 15 t e I.: 011/766-798