Ritam

IZA HORIZONTA

PREDLOG ZA LICENCU

PROZOR U SVET

COWBOY JUNKIES THE TRINITY SESSION (RCA)

„The Trinity Session”, drugi album kanadskog benda Cowboy Junkies, je defmitivni soundtrack za imaginami film o ljudima koji su lepotu i sreću potražili, kako kaže Džejson Ringerberg (Jason Ringeberg), u igli punoj greha. Album „The Trinity Session” snimljen je za 14 sati u crkvi Svete Trojice u Torontu. Pet originalnih kompozicija Majkla i Margo Timms (Michael and Marto Timmins), četiri cover verzije kantri standarda i neverovatna obrada Lu Ridove (Lou Reed) „Sweet Jane” eine ovu ploču. Sakralna akustičnost crkve Svete Trojice je, bini se, bila pravi ambijent za jedinstveno, u istoriji rok en rola nezabeleženo, spajanje i prožimanje dve mitologije, kaubojske i narkomanske. Kao rezultat tog procesa pojavilo se ovo emo parce plastike koje svojom zbunjujućom tišinom, melanholijom i magičnošću nagoveštava neke potpuno neočekivane odgovore na pitanje o sultini rok en rola. Obrada Henk Vilijemsove (Hank Williams) „Fm So Lonesome I Could Ciÿ” i pesme iz repertoara Petsi Klajn (Patsy Qine) „Walking After Midnight” pokazuje kako neko ko savršeno poznaje interpretativnu alhemiju može da delà drugih autora stavlja u neočekivne kontekste izvlačeći skrivena značenja. Originalne kompozieije Timinsa poseduju hladnu lepotu modemih mermemih skulptura u nekom usamljenom parku kišnog novembarskog jutra. Interpolirane sa fantastienim obradama kantri standarda one tvore remek delo, koje je, s pravom, članove sastava Cowboy Junkies promovisalo u gospodare postmodemističke melanholije, kako kaže u časopisu Musician. Ako budete slušali album Cowboy Junkiesa spremile se na ovaj doživljaj: Marko Timins će vam heruvimskim glasom saputati priču pod imenom „Postcard Blues”. U pozadini cete cuti slajd gitani, cucete kako Jaro Cervinec (Jaro Czerwinec) svira akordion, melanholija ce vas obuzeti, oči ce vam'se napuniti suzama, osetićete kako ste sami u ovom uznemirenom svetu, i tada... I

tada ée se prolomiti stravičan vrisan usne harmonike Stiva Širera (Steve Shearer). U tom trenutku cete, po mišljenju potpisnika ovih redova, bili najbliži spoznaji sultine rok en rola i svoje nepoznate tuge. Frolle noci imadoh san: Kao Džon Vejn i Lu Rid jašu ka zalazećem suncu. Crvena svetlost obasjava njihov izborana fica na kojima su zabeleženi bol i tuga svetova koje personifikuju. Iz daljine dolazi priguleni glas Marko Timins koja peva „Misuguided Angel”... T sam se probudio i do jutra se borio protiv letalnog osećanja usamljenosti i napultenosti. Amerikanofilija? Voren Outs (Warren Oates) bi rekao: „Why not?!”

Žikica Simić

GARAGE-DEEP HOUSE

„GARAGE MUSIC” je rođena kada se рге nekih 11 godina u Kings Street-u, u New York-lkom Greenwich Willage-u otvorio klub pod nazivom Paradise Garage, Zapravo, jol od ranih sedamdesetih bila je poznata, kao „Salsoul” ili „Philly”, varijanta klasičnog soul-a, sa naglašeno ritmičnira funky bas deonicama, brojnim i raznovrsnim udaraljkama i karakterističnim „vrućim”, izrazito visokim vokalima. Ipak, tek po otvaranju Paradise Garage kluba, sa njegovim D.J.-em Larry Levanom, ta je muzika, donekle izmenjena i pod imenom „Garage”, u punoj meri postala zvuk New York-lkog plesnog underground-a. Sam klub, sa spektakulamim i tada nedostižnim ozvučenjem i rasvetom, važio je za „mesto gde je trebalo biti”, prostor gde su se slavni melali sa anonimnima u uzavrelu masu okupljenu sa jednim jedinim ciljem - da igra i da se zabavlja. Tu su Patti Labelle, Chaka Khan, Loretta Holloway, Jocelyn Brown ili Silvester izvođili svoje, sada već klasične numere, a hiljade redovnih posetilaca mogli su već sutradan, odmah iza ćoška, u prodavnici ploča Vmyl Mania, da kupe većinu onoga Ito su prethodne večeri slušali u klubu, pa je f na taj način ovaj zvuk dobijao na populamosti među okorelim „party goers”-ima.

10