Ritam

ČELIČNI TROUGAO

(THE IRON TRIANGLE) Eric WESTON, 1989. Beau BRIDGES, Haing S. NGOR, Liem WHATLEY, Johny HALLIDAY, distribudja: MORAVA FILM trajanje: 91 min. Kad neid film velikom brzinom stigne u naše bioskope i još mu Jugoslavia bude zemlja u kojoj doživi svoju evropsku premijeru, onda naš distributer zaslužuje svaku hvalu, a film laku sumnju! U slučaju „Čeličnog trougla” obe stvari su se pokazale kao opravdane; kasneéi za Amerikom samo tri nedelje „Morava” je napravila sjajan potez, sto se ne bi mogio reel i za autora filma. Uključujući se u talas novih, ovog pula niskobudžetnih filmova o Vijetnamu, Veston je pokušao da napravi specifičan odmak u tretiranju teme i upao pravo u naivnost. Jedno od nepisanih pravila pri ocenjivanju B-produkcije glasi da ne treba očekivati sve - dovoljno je da i jedna stvar bude sjajno izvedena. Ipak, važno je koja je to stvar i posto u „Čeličnom trouglu” to nisu ni scenario, ni režija, ni prvi glumac, teško je da ih jasna poruka, odlični specijalni efekti i drugi glumac mogu zameniti, Jedna od Vestonovih plemenitih, ali skromnih namera.bila je da napravi bolji film od Stounovog „Voda smrti”, što i nije neki „kunst”, pa mu je uspelo. Međutim, radeći na scenariju sa još dvojicom saradnika, Džonom Bušelmanom i Lerijem Hilbrandom, kao i u samoj režiji. Veston je pokazao preveliku sklonost ka liniji manjeg otpora. Takva kreativna lenjost bombarduje gledaoca kišom prvih lopti, koje se čak i

ponavljaju, npr. kad pojedinačno übijaju, svi to eine na isti naan, а i kamera se pri tome iste ponaša. Ako to i ima veze sa osnovnom idejom dela da se obe strane linije franta nalaze bica iste, Ijudske, vrste, ipak je to beskrajno dosadan način da se aksiom saopšti. Inače, upropašćenost humanističke poruke, da nije plasiranja ideje o komunizmu kao vrhovnom zlu, činila bi film pogodnim da ga televizija prikazuje o državnim praznicima s klasičnom naiavom da je rat strašan, ali to treba ponavljati, da se ne zaboravi. Vrag bi ga znao, možda i treba, ali baš kad se film koristi u tako eksplicitno ideološku svrhu, obično mu umakne umetnička nezaboravnost. Izlizano direkmi dijalozi i naivno lirski monolozi naratora Bridžisa o svom doživljaju rata i protivnika, a sve upotpunjeno naznakom da je priča napravljena prema istinskom dnevniku vietkongovea, usavršili su scenarističku traljavost. Istu stvar u režijskom smislu učinilaje folaga latentno-homoseksualna nota koja se, očigledno, omakla autoru. Zadihani Bridžis, zakrvavljenih plavih očiju i prenežnih pokreta za masu svog tela i situaciju rata, nikako ne sugerira očinski momenat u odnosu ka sedamnaestogodišnjem žućkastom Vetliju, sličnom lepoj životinjici. Sto se glume lice, svi su to bolje uradili od nesretnog Bridžisa koji je podsetio da je šteta što nije ostao u košarici koja ga je pre početka filmske karijere vise zanimala! Svi Vìjetnamei, na čelu sa odličnim Vetlijem, popravili su film koliko su mogli, osim možda ženskih uloga, ružnih fizički i glupih režijski. Džoni Holidej solidno je odradio svoju epizodu negativca, a egzibicije kamere i njegova želja da bude Iv Montan, samo su ga neznatno pokvarile.

Zanimljivo je da i glumac Bo Bridžis i režiser Erik Veston imaju braéu koja su im kolege u strukama. Kako je Džef Bridžis mladi i zgodniji od, kako smo videli ugojenog Boa, a Armand Veston je jedan od poznatijih režisera pomo-fdmova, mogućnc je da bi njihova saradnja urodila zanimljivim östvarenjem! Takav ironijski stav bio bi čak možda spas za silaznu liniju vijetnamske teme, koje se ko zna zašto producenti nikako ne odriču. * *

Vladislava VM

PREPORUČUJEMO

Ovo je izbor najboljih filmova iz našeg bioskopskog repertoara po redakciji „Ritma”,

KAKVA FRKA (Blejk Edvards) Majstor komedije, najzanimljiviji, nespomo i najreprezentativniji režiser u čijim se filmovima oseća ogroman uticaj iling-komedije, Edvards je i u ovom filmo pokazao na koji sve način uspeva maestralno da izazove smeh. LAK ZA KOSU (Džon Voters) Voters, između ostalog, pokazuje kako mino postaje divno. Čudesni američki optimizam on ovim filmom uspeva da prenese i na gledaoca i kad Trejsi pleše svoj „The Bug” pies, obučena u dugačku haIjinu sa dezenom bubašvaba, svi se osećaju sjajno. NEMORALNE PRICE (Valerijan Borovčik) Savršenost kratke forme i njena ideja i ikonografska određenost dovode do zaključka da je Borhesovska konstrukcija oplemenjena sa mnogo erotske svežine i Borovčikovog cinizma. PRINC OTKRIVA AMERIKU (Džon Tendis) Jednostavna priča o princu iz izmišljene zemlje, prisuna u filmskom nasleđu (Princ i igračica - Lorensa Olivijea), poslužila je Edi Marfiju kao poligon za štrpkanje sopstvepog nesvakidašnjeg talenta. UM RI MUŠKI (Džon MekTimen) Svako ko je voleo (i još uvek voli) „Bagdadskog lopova”, Raula Volša više od bilo kog „remek-dela” soyjetske neme epohe, mora naći u ovoj MekTimenovoj „avanturi većoj od života” dovoljno „izvornih”, tačnije iskonskih bioskopskih poticaja. VELIKA ROK PREDSTAVA (Fil Žoanu) Žoanu ne nudi odgovor na U2 fenomen, već паш ih sevira na tanjiru, ostavljajući mogućnost da i sami ućestvujemo u razotkrivanju njihovih zabluda i dilema.

KGUBLJENI MOMa (Džoel Sumaher) Radnja filma je dobro začinjena hororom, koji znatno übrzava dogadaje, pretvarajuéi elemente koji su u klasičnom hororu tretirani kao uvertire najstrašnijim deloviraa u komiëne sekvence, uspevajuéi da pri tome ne parodira centralni problem filma. KNEZ TAME (Džon Karpenter) Priča o vekovima konzerviranom, sublimiranom zlu, u obliku stuba ispunjenog zelenom tećnošću, sačuvanog u podmmu jedne crkve, nije za Karpentera ništa drugo do ikonografski izuzetno sugestivno zamišljen kontekst za još jedno, prUično übedljivo, ređiteljsko apsoIviranje klaustrofobićnih situacija. OSTANI UZ MENE (Rob Rajner) Radi se o delu čijoj pripovedačkoj lepoti i jeđnostavnosti ništa ne moie nauditi - pogotovo ne neki formalni nedostatak. Reë naratora je ovde rrmogo vrednija od svih onih kinestetičnih egzibicija kojima obiluju stotine drugih savremenih filmova. ZALJUBLJENI POROTNIK (Piter Bogdanovié) „Zaljubljeni porotnik” predstavlja fascinantan, mada potpuno anahron rivajvl, „screwball” komedije tridesetih i četrdesetih, a za upućenije gledaoce bravuroznu minijatumu posvetu Prestonu Stardžesu, najlucidnijem reprezentu američke rame paranoje. ZMIJA I DUGA (Ves Krejven) Prostor koji stvara halucinogeni narkotik pod kojim se junak nalazi zahvata najveéi deo filma i njegov je osnovni kvalitet. Mudrom reëju, Krejven ga je maksimalno iskoristio - od jezivih prividenja do zadivljujuće volšebne erotike gledalac je ponesen, a ipak nesiguran. HIDEN (Džek Solder) Delo koje sa podjednakom kompetencijom kombinuje akcionu freneüënost Kameronovg „Terminators (iz koga je, nostalom, i preuzeta osnova zapleta) i poliüîku paranoju koju je još darne 1956. na Incidan način i u slnčnom kontekstn (SF/horor) apsolrirao Don Zigel.

ČITAĆETE U SLEDEĆIM BROJEVIMA:

Action Jackson (Craig Baxley), Big (Penny Marshäll). They Live (John Carpenter). Princess Bride (Rob Reiner), Two Moon Junction (Zalman King). Above The Law (Andrew Davis), Willow (Ron Howard). Hamburger Hill (John Irvin), Dragnet (Tom Mankiewicz), Beetlejuice (Tim Burton), Good Morning Vietnam (Barry Levinson)... j

62