Ritam

The psyhodelic furs

Početkom osamdesetih jedna od najvećih nada novotalasne euforije, Psychedelic Furs su tokom decenije postali okosnica kvalitetnog meanstreama. Ovo je priča o tome kako sazгеуапје pred očima javnosti ne mora biti najtraumatičnije iskustvo za jednog britanca, iako nas neki (recimo Simple Minds) uče drugačije. Dok ovo čitate, potrudite se da na vašim gramofonima bude njihova prva ploča dostupna i kod nas, izvrsna kompilacija „Ail Of This And Nothing”.

Prošlo je skoro deset godina od trenutka kada su se na britanskoj rok sceni pojavili PSYCHEDELIC FURS. Pripadaju -generaciji onih bendova koji su zajedno sa ECHO and BUNNYMEN i TEARDROP EXPLODES tvorili britansku „neo-psihodeliju” sa početka ove dekade. Doduše, grupi PSYCHEDELIC FURS je uvek nedostajao još jedan korak do samog vrha, all i sama činjenica da su nadživeli mnoge velike grupe dostojna je poštovanja. t Pravu snagu PSYCHEDELIC FURSA predstavlja „sudaranje” lirske misterioznosti i klaustrofobične gitrističk£ melodije, obogaćene saksofonom i povremenim klavijaturama. Ipak, znak raspoznavanja „Psihodeličnih Krzna” je specifični vokal Richarda Butlera, čiji je glas promukliji od Roda Stewarta i artikulisaniji od Johna Lydona, i samim tim najvažniji razlog zbog čega pesme „President Gas” ili „Sister Europe”

ostaju zabeležene u pamćenju. Od prvog PSYCHEDELIC FURS albuma istoimenog naslova pa preko ploča „Talk Talk Talk”, „Forever Now” i „Mirror Moves”, bend je neprekidno istraživao i lutao, jer se nije osećao udobno ni u jednoj sferi rok muzike. Uspeh filmskog soundtracka „Pretty In Pink” doveo je PSYCHEDELIC FURS-ima veću populamost no ikad, obzirom da su oni napisali naslovnu numeru a zahvaljujući i tome što su se na ploči našle i pesme grupa New Order, The Smiths i Echo and The Bunnymen. Sledeći studijski album iz 1987. pod nazivom „Midnight To Midnight” ispunio je strahove Richarda Butlera, koji su se nadvili nad budućim radom benda; „Okrenuo sam se nazad za vreme poslednje turneje i shvatio da ne volim album („Midnight To Midnight”) koji upravo promovK šemo i ne volim pravac rock-dinosaurusa u kom ide grupa, i pomislih - her stani malo!

Poslednja stvar koji bih poželeo da vidim je bodljikavo ošišan klinac sa majicom na kojoj piše „Mrzim Psychedelic Furs”!” Susret sa Morryseyevim saradnikom Stephen Streetom, prosle godine, rezultirao je odličnim singlom „All That Money Wants” kojim su PSYCHEDELIC FURS najavili svoj povratak uz osvežene aranžmane i ideje koje je uneo Street Voleo sam neke od zvukova koje je stvorio na albumima The Smithsa”, objašnjava Butler. „Popričali smo sa njim i ispostavilo se da je on fan FURS-a. Njegova ideja o tome šta bi trebalo učiniti sa nama bilo je tačno ono što smo i mi sami osećali, ta ko da nam je izgledao kao dobar momak... „All That Money Wants” je inače pesma o nezadovoljstvu Amerikom, gde sada inače živim, i koja me uopšte ne inspiriše da pišem. „Birdland” (B strana singla) je mesto gde je Charlie Parker svirao i gde je Miles Davis dobio batine”. Izlaskom „All That Money Wants” singla i retrospektivnog albuma simboličnog naziva „All Of This And Nothing” - 13 snimaka izvrsno odabranih iz njihove 10 godina duge karijere - Butler je svest o vainosti svoje grupe ponovo uveo u svet rock muzike. Pritom oštro povlači razliku između svojih intimističkih pesama i onoga što pružaju stadionski bendovi: „Mislim da mi najbolje stvaramo veoma melanholične ili veoma besne pesme. Nismo vrsta grupe koja peva vrlo dobre pesme za slavljenje”, priznaje. „Mi ne izlazimo na scenu da ščepamo publiku do te mere da je pozovemo da učestvuje u onom što radimo. Mi smo vrlo, vrlo raziičiti od Simple Mlndsa ili The Alarm”. Butler drhti pri pomisli na veličinu koncerta koje su davali po Evropi i dalje, i obećava sebi da će naredna tumeja biti sastavljena od mnogo jednostavnijih koncertnih predstava. „Опо što mi je sada najvažnije je da napravimo ploču koja će se meni dopasti. Mogli bismo da napunimo Wembley Arenu, ali to se ne može izvesti a da se ne dohvatimo opet svih tih rock’n’roll klišea.” Pored studijskog, PSYCHEDELIC FURS najavljuju i mogućnost da'izdaju i živi album sastavljen od snimaka nastalih na dva koncerta u San Francisku. I evo poslednjeg razmišljanja najvažnijeg FURS-a, Richarda Butlera: „Ljudi smatraju da zvučimo starinski, ali ja ne mislim tako. Šta bismo trebali da uradimo? Izgledali bi kao gomila prevaranata da počnemo da koristimo semplovanje... Ustvari izbegavam da budem srećan. To mi zvuči kao recept za mediokritetstvo.” •p ovratak PSYCHEDELIC FURSA naJC goveštava još jednu mogućnost da konačno načine i poslednji korak do vrha i tako nadu svoje mesto u rock istoriji osamdesetih, što zaista i zaslužuju.

Nebojša Mićković

17