Ritam
VIDEO
Veljko Radosavljević
FILM MESECA
My Left Foot (The Story of Christie Brown —Moja leva noga). Priča o Kristi Braunu (1989), Velika Britanija, režija: Džim Šeridan, glavne uloge; Daniel Dej Luis, Rej MekAnali, Hju O’Konor, Brenda Friker, trajanje; 100 minuta.
Filmovi o telesno hendikepiranim osobama, naročito ako je reč o istinitim slučajevima, najčešće su toliko patetični da ih je jednostavno nemoguce gledati. Casni izuzeci, kakav je recimo „Čovek slon” Dejvida Linča, zapravo samo potvrđuju to nepisano pravilo. Kristi Braun, čovek po čijoj je životnoj priči snimljen ovaj film, rodio se 1932. godine u Dablinu. Još kao beba je oboleo od cerebralneparalize, posle čega mu je čitavo telo, osim leve noge, ostalo gotovo nepokretno. Naravno, zbog toga nije mogao ni da govori. Ogromnom snagom volje, ali i uz svesrdnu pomoć svih ukućana, Kristi se izuzetno izvežbao da koristi tu nogu u razne svrhe-za crtanje, pisanje, puštanje ploča, okretanje stranica knjige, itd. -nešto kasnije i da priča. Vremenom, njegovi pokreti i govor su postajali sve artikulisaniji, tako je aktivno počeo da se bavi slikanjem i pisanjem za šta je dobio mnoga stručna priznanja. Kada je napunio 40 godina, Kristi se čak i oženio i tako načinio, da tako kažem, svoj poslednji когак ka uključivanju u normalan živoL Umro je 1981. godine. Dakle, kao što se može videti, reditelj Džim Seridan je za svoj debitantski film izabrao vrlo tešku temu (Seridan je i koscenarista filma), ali prišao joj je čistog srca i sa zdravim idejama i zato je napravio pravo malo remek-delo. Kroz niz fleš-bekova, čija se radnja uglavnom odigrava u skromnom domu Kristijevih roditelja, Seridan je prikazao laganu transformaciju tog nesrećnog clana porodice. I sve to bez patetike, bez lažnog sažaljenja i bez preteranih objašnjavanja. Jednostavno, to je tako bilo i zato nije trebalo izmišljati i doterivati stvari. Naravno, film verovatno ne bi ispao onakav kakav jeste da Šeridan nije imao na raspolaganju dva sjajna glumca: Iljua O’Konora (mladi Kristi Braun) i Danijela Dej Luisa (odrasli Kristi Braun). Njihova virtuozna, ali ne i prenaglašena gluma, gledaoca bukvalno ostavlja bez reči. Bravo!
„RITMOVA” VIDEO LISTA
1. Uncommon Valor— Neobična odvaznost (1983), SAD, režija: Ted Kočef, glavne uloge: Džin Hekman, Robert Stak, Fred Vord, Patrik Svejzi, trajanje: 100 minuta. Jedanaest godina posle završetka rata u Vijetnamu, grupa veterana krede u akciju koja ima za cilj spasavanje šačice njihovih drugova, inače zarobljenika u jednom od logora na granici sa Laosom. Na čelu bkipe se nalazi penzionisani pukovnik Džejson Rounds, koji je čitavu stvar i pokrenuo jer mu je sin jedan od zarobljenika. Sentimentalno-patriotski zamišljena priča i grupa proverenih glumaca u dobroj formi ipak nisu bili dovoljni da film postigne uspeh, najviže zbog Kodefovog totaino nezainteresovanog pristupa, te slalnog pribegavanja klišeima žanra, 2. lloosiers/Best Shot—Momci iz Indijane (1986), SAD, režija: Dejvid Anspo, glavne uloge: Džin Hekman, Barbara llerši, Denis lloper, Seb Vuli, trajanje: 108 minuta. Kožarka je glavna stvar u životu sianovnika malog mesta Hikorija u Indijani i zbog toga dolazak novog trenera na ielo njihovog srednjožkoiskog tima izaziva veliko uzbudenje. Strasti se još više razbuktavaju kada meJtani shvate da su njihove ideje o igri na dva koša dijametralno suprotne onim koje ima novi trener. Oni zbog toga čak potpisuju peticiju za njegovo smenjivanje, ali on ostaje dosiedan svojim principima i na kraju dovodi momke do tilule šampiona države. I pored toga što je pdlično predvidljiv, film ostavlja vrlo snažan utisak, pre svega zbog nadahnute Anspoove režiЉ 3. Split Decisions —Poslednje sekunde (1987), SAD, režija: Dejvid Druri, glavne uloge: Krejg Sefer, Džin Hekman, trajanje: 91 minut. JoS jedan sportski film—ovoga puta reč je o boksu. To je priča o dva brata boksera i njihovom (ne) snalaženju u svetu profesionalzma. Jednog od njih gansteri nagovaraju da proda meč, ali on to ddbija i zbog toga biva übijen. Drugi brat odlučuje da se osveti i to u ringu. Rutinski napravljen film, bez nekih uzbudenja, ali i bez posebno loSih mesta.
RITAM 54