Ritam

BEZDAN

(THE ABYSS) James CAMERON, 1989. Ed HARRIS, Mary Elizabeth MASTRANTONIO, Michael BIEHN, Leo BURMESTER distribucija: KINEMATOGRAFI/BEOGRAD FILM/ZVEZDA FILM trajanje: 140 min. „Bezdan” je spektakularna najava devedesetih, i unapred najbolji film па domadem repertoaru tokom 1990. Džejms Kameron je posle silovite uzlazne putanje koja ie obeležila „Piranu 2”, „Terminatora” i „Ejliens”, dugo godina spremao svoi ultimativni film i isplatilo se. Bivši Kormanov učenik (nije li indikativno da je u Kormanovoj radionici ponikla najkreativnija okosnica novog amcričkog filma Džonatan Den, Nin Kastl, Džoe Dante, Džonatan Kaplan, Pol Bartel), majstor specijalnih efekata i scenograf, koji je u rediteljsku stolicu uieteo sasvim slučajno, zamenivSi najurenog kolegu na Kormanovoj „Pirani 2”, U „Bezdanu” je demonstrirao sve kvalitete i mogućnosti jednog ultraholivudskog autorskog megaspektakla, smišljenog da zabav; i zastraši, ali sa jasnim ideološkim, religijskim, fiimskoreferentnim, a sledstveno tome i svim ostalim konotacijama. Dosledno poštujudi svoje estetsko-stilske principe, Kameron je U „Bezdanu” vrlo svesno inverzirao neke od osnovnih premisa prisutnih u njegovim prethodnim ostvarenjima. Pre svega element fantastike, koji je u „Pirani 2”, „Terminatoru” i „Ejliensu” bio okosnica radnje, ovde je sveden na ikonografsko prisustvo. Zlo više ne preti od letedih pirana, programiranih replikanata i razularenih crvida, nego od šizoffenih američkih oficira. Dali je to u vezi za nastupajućim periodom vodolije i ekumenizma kako neki kritičari tumade ili samo plod krupnih promena u Kameronovom privatnom životu ostade nerazjašnjeno, ali u svakom sludaju njegov stalni glumac Majkl Bin i fizidki potkrepljuje ovu tezu. U „Terminatoru” i „Ejliensu” krhki, nežni i pasivni pratilac agresivnih ženskih likova (Linda Hemilton, Sigurni Viver), on u „Bezdanu” postaje neurotični, komunizmom preplašeni, mornarički oficir, koji osim što gine u prelomnom trenutku, prethodno glavnoj junakinji (Meri Elizabet Mastrantonio) udini ono što je od početka želeo: zapuši joj usta. Njegovo naslede iz „Terminatora” i „Ejliensa” ovog puta nosi Ed Heris, dokazani patriota iz Kaufmanovog „Puta u kosmos” ali i intrigantni pladenik iz „Kroz plamen Nikaragve”. On

je nadzornik platforme „Montana” koju je sagradila pomenuta Mastrantonio, njegova supruga u ostavci. Ovde treba pođvući sličnost sa događajima iz tzv. „realnog” života. U toku snimanja „Bezdana” sporazumno je završena romansa izmedu Kamerona i Gejl En Hard producentkinje svih njegovih filmova, žene koja je „sagradila” (čitaj: skupila 60 miliona dolara) i „Bezdan”. Negde u sredini filma Bad Brigmen (Heris) baca u klozetsku šolju vendani prsten iznerviran eskalacijom hisjerije kod svoje bivšebudude supruge. Ved u sleđećem kadru vraća se po njega simbolično prenosedi Kameronovu idejicu da se do prave ljubavi stiže jedino kroz govna. U stvarnosti, medutim, povratka nije bilo. Kameron je Hardovu preko noči zamenio lepšom i mladom Ketrin Bajglou, redrteljkom kult trilera (Near Dark, Blue Steel), što je neminovno uticalo i na promenu karaktera Lindzi Brigmen (Mastrantonio). Ona je u [Xidetku agresivna, brbljiva, frustrirana, baš kao i Linda Hemilton u „Terminatoru”, odnosno Sigurni Vivpr u „Ejliensu”. Jedini muškarac koji joj se suprostavija i koji je nadmodan je Majkl Bin, isto kao i u prethodnim filmovima. Ali dok se ranije to pretvaralo u Ijubav, ovde se ispoljava kao nepotvorena, organska mržnja, pa je scenarističkom logikom neko morao da nestane. Izbor je pao na Bina, što je znadilo da do tada povučeni i inferiorni Heris mora da preuzme glavnu red. On to i dini, pa scena spašavanja polumrtve Lindzi, osim Sto predstavlja sponu između dve razlidite polovine filma, nosi i neverovatan emotivni naboj. Vradanjem njenog tela u život, on vrada i njeno srce u igru, i upravo ta katarzidna emocionalna tenzija, uzdiže ovu scenu iznad sumnjidavih, prezrivih dobacivanja u stilu ~ako preživi film je dubre”. Odatle pa do kraja medusobni odnos Bada i Lindzi je vrlo korektan, prepun obostranog povladivanja i usaglaSavanja, pa je nosedi dramski akcenat prebaden na „nevidljive site”, što je bio i osnovni razlog spoticanja najvedeg dela svetske kritike o Kameronovo remek-delo. Najdešde porededi taj segment sa ništavnim dometima Spilbergovih eskapistidnih fantazija „Bliski susreti trede vrste” i „Е.Т.”, oni kao da predvidaju Kameronovo mnogo odredenije referiranje na Kjubrikovu zastarelu „Odiseju” i u tom smislu nastavlja Karpenterove linije iz „Tamne zvezde” (isti broj ljudi u postavi!) i „Stvora” (klaustrofobidnost platforme). Istovremeno, fokusiranjem svoje pride vodeni bezdan (ne svemirski), on još uverljivije upozorava na fizidku nebitnost svojih vanzemaljskih kreatura, koje u „Bezdanu” pre svega služe kao katalizatori grandiozne ljubavne pride. Spektakulamo „vadenje” Eda Herisa na kraju filma, samo je ironidni dodatak, koji je Kameron ustalio kao svoj autorki pedat. Setimo se Švarcenegera rasturenog na komadide kako u vidu šrafcigera progoni Majkla Bina u „Terminatoru” ili okršaja Sigurni Viver sa mamutskom pdelom maticom u „Ejliensu”. Voda, kao dominantni znak ere vodolije, lucidno je promovisana još pre dve godine u filmu Edrijena Lajna „Fatalna privladnost”. Ove godine je osim „Bezdana” snimljeno joS tri podvodna spektakla: „Leviathan”, Džordža Pan Kosmatsa, „Deep Star Six” Sona Kaningema i „Lords Of The Deep”, Kameronovog nekadašnjeg mentora Rodžera Kormana. Ne treba posebno ni naglašavati da je Kameronovo uranjanje najdublje i najsuperiornije, mada se i kod Kormana pojavljuje sindrom prijateljskog vanzemaljca. Simplifikovano ideološko tumadenje glasilo bi; „Spoljne neprijatelje (komuniste) smo potukli. Sad treba da ih izbacimo iz sebe samih”... „ U filmu ima gyozdarije, ali on nije o gvožđariji. Ima i akcije, ali nije film o akcijL Film je o ljudima... ” Diejms Kameron

Dragan Jeličid

RITAM 78