Ritam

INDIJANA DŽONS 3

(INDIJANA JONES AND THE lAST CRUSADE) Steven SPIELBERG, 1989. Harrison FORD, Sean CONNERY. Denholm ELIOTT, Alison DOODY distribucija: INEX FILM trajanje: 127 min.

Stiven Spilberg slari. Zato ovaj put Indijanu Džons poslao u potragu za Svelim gralom, ali je prcvrtljivi Indy, kao i obidno, donco samo pare. To je tužna prida „Indiane Džons III" (Indiana Jones and the Last Crusade), ali i priča Spilbcrgovog života, Od mladog omsidcra koji je svoje mcslo u džungli svete šume izborio Irnovitim putem TV scrijala (Marcus Wclby, Savage), preko inleresantnog low budget debija („Duel") da bi dokopavši se „Ajkule" ostao večni slanar lisle 10 nagledanijih filmova svih vremena sa nikada manje od dva naslova. Ilollywoodski wunderkind koji nikada nije bio efam terrible, jedini savremeni mogul kojemu se poklonila celokupna Akademija za film koja je uvek imala hrabrosti da mu odoli i nc da „Oskara". Irvin Talberg osamdcsclih još jednom je zaigrao na sigumu kartu. „Indijana Džons III" konccplualno je postavljcna na dva plana. Formalno se naslanja na tradieiju B-scrijala i avamurisličkog stripa a sadržajno pretura po milologiji i kullurologiji, graded! na starim mitemama i paradigramama, staronovog junaka svih vremena, Evcrymana modernog filma. Svaki od ovih planova davolski je interesaman sam po sebi, ali i dovoljno opiiran za podebco esej, zato ovaj pul, bavidemo se samo lezama i nc uvek njihovom polpunom cksplikacijom. Jcdna od konveneija filmskih i strip scrijala je da sejedna od kasnijih epizoda bavi mladoSdu junaka i onda sc ona naziva ~'lhe Origins 0f...", i zaista lake podinjc naš „Indijana III", i to nc bez Sarnia, gdc mladani River Feniks kao bududi I larison Ford, negde u bespudima savezne drTavc Utah 1912. juredi za svojim prvim arhcoloSkim trofejem susrede sva opšla mesta svog života, reptile, divljc zveri, lopovc i pokvarenjake ali i nalazi svoj bid. Serijalu pripada i zahvat da sc potpuno preslika prvi dco filma, formalno, dramatuSki i ikonografski, sa identidnim junacima i klon-supslilucijama za one koji su übijeni ill neslali. Jedina doselka je frojdizam odnosa olac-sin, ali i to pripada serijalu Slo se najboljc moglo videli u

paralelnim „Star Wars” dogodovšiinama istog duhovnog oca, velikog Džordž Lukasa. Ruku na sree to je i jedino što funkcioniše u ovom neduhovitom pastiSu. Da mladi student, pomenuti bnljamni Lukas, nije svojevremeno olkrio knjigu „Hero With Thousand Faces” Džozefa Kempbela svet bi bio siromašniji za Indijanu Džons, Luka Skajvokera, Viloua... Pomenuta knjiga bivšeg Jungovog sekretara jedno je od ključnih dela komparativne mitologije, gde se analitički na primerima razliditih kullura, civilizacija i mitova pokazuje uvek ista matrica junaka od Utnapištima do Herkula. Ali tamo gde preslaje Lukas a počinje Spilberg je Star! zavet. Kovdeg sa deset zapovesti u prvom delu, zamfenjen je prividno hrišdanskim, novozavetnim Svetim gralom ali ultimativna apokaliptičnost lažnog happyenda kada naša četiri junaka, ustvari Četiri jahača apokalipsejašu prema zalazedem suncu definitivno je starozavetna. Kao i providenje u „Bliskim susrelima...” ili božanski dodiru ~ET-u”. Filmsko filmoloSki aspekli filma su zabavni, ali da ih pomenemo. U poznoj fazi svoje karijere Spilbergova ostvarenja bi se mogla podeliti na „parna" i „neparna”. Parnim nazovimo one kojima pokužava namlatill pare, „ЕТ” i serija o „Indijani Džonsu” i nepami, oni kojima svesno ide u bankrot ali pokušava steći umetnički prestiž, „1941”, „Воја purpura” i „Carstvo sunca”. Ova dela se smenjuju naizmenično ali zasada samo „pami” imaju uspeha. Uz to je neprikosnoven producent zaslužan za kreativnu kastraeiju horror underground generaeije Toub Hupera i D2oa Danlea, ali njegovo ime na plakatu garaneija je za publiku i njihovu decu da će dobiti ono za što su platili ulaznice. Toliko o opusu, a sada još nešto o filmu. Radnja sva tri nastavka smeštena je negde izmedu 1936. i 1939., u nemirna predratna vremena, i osim u drugom (i najboljem što je verovatno zasluga scenarista Vilarda Hajka i Glorije Kac) dežurni krivci, villains su nacisti predvođeni u „Indijani Džonsu III” i samim nedastivim, Adolf Hitlerom. Ali prida o patologiji, dobrom ukusu, cionizmu i strahu od antisemitizma za drugo je meslo i drugu vrstu teksta. „Mrzim ove tipove"kaže Harison Ford dircktno u kameru gledajući naciste, valjda za sve koji nisu shvatili onu grozomomu travestiju „Trijumfa volje” Leni fon RifenStal. Žene u životu profesora Džonsa i mister Spilberga možda su joS jedna zabavna prida. Karen Alen, Keit Kepšou i konačno Alison Dudi, alkoholidarka. avanturislkinja i promiskuitetna naci špijunka, progress na degeneraeija od prvog do tredeg dela. Feministkinje dignite glas. Da li znate da se Spilberg razveo od Ejrai Irvi,. b ’ Cini se da detvrtog nastvka nede biti, Kosti Harisona Forda su suviše stare da bi podnele teret akeionih sekvenci, a samo ncšto stariji Son Koneri u ulozi starijeg profesora Džonsa, nakon „Oskara" kod DePalme debclo se uživeo u ulogu glumadke veličine. Kakva šteta. Diogcnsko traganje za svetlim tačkama završava se na sjajnim scenama jurnjave sa svim motornim vozilima, damcima, vozora i životinjama, dclom dvojice istinskih majslora Majk Mura i Frenk Maršala. Katarza kroz akeiju, to je glavni kvalilet punokrvnih avanturističkih filmova. UopSte ideja da se „jeftini” serijski zapleti rade sa budžetima od kojih se vrti u glavi je razlog sadašnjeg bogalstva Lukasa i Spilberga, kao Sto je to prccizno definisao Beri Norman u svom tekstu o „movie brat" generaeiji. Za sam kraj i poneka lepa red o Spilbergu. Oslati nezavistan u Ilollywoodu cilj je koji je rezultirao mnogim velikim delima tilmske umetnosti, establiranih velidina kao Kjukor ili otpadnika kao Fuler. Ono šlo o Spilbergu ncdvosmislcno možemo redi jeste da je elablirano nezavistan, izuzetno ulicajan ali i definitivno nedoreden autor. „Indiana Džons lll"je 127 minuta dug, ponešto dosadan, produkcijski odlidno ispoliran film. Occna: dve zvczdice. Jedna za produkeiju i jcdna za scene jurnjave. **

Dinko Tucakovid

KARATE KID 3

(THE KARATE KID III) John AVI I.DESEN, 1989. Ralph MACCHIO, Noriyuiki „Fat” MORITA, Robyn LIVELY, Martin I- KOVE distribucija: BEOGRAD FILM/KINEMATOGRAFI/ZVEZDA FILM trajanje; 111 min.

... a kad jednog dana prestanem da verujem u iluzijc, podinje moja lagana smrt. Smrt je nešlo

konkretno, nešto realno, ncšlo što nc izaziva bob Smrdu podinjc „nckakav mir”, nckakva nirvana!?

Plašim se smrti koliko i loSih filmova. Razlika je u smrlnoj neminovnosli, jer lošc filmove dovek ne mora da prcživi. Ovako bi, možda izgledao izvežtaj kamikaze koji je filmski kritidar, a ovo je ipak samo tekst koji de da Vam dokaže da sam ja ipak prcživeo. lako je film lakav kakav nikakav, ova pisanija dc se obrati cvenlualnim ljubileijima aktera ovog filma koji su sa dva pretho-

dna filma inkasirali za „Columbia” 261 miliona dolara i time ušli medu 10 najliražnijih filmova u njenoj dugogodišnjoj istoriji! To je dovoljan razlog da odemo u bioskop??? Ovaj film može da se prima na dva vrlo jednostavna i pouzdana nadina: samo kao tredi deo filmskog (TV) scrijala ili zasebno kao celina, a tada ne moramo da se vradamo na prethodne informaeije o likovima. Po prvom pris-

RITAM 84