Ritam

I NIŠTA

okviru Beggars Banquet-a igrajudi ulogu neke vrste nezavisne odskočnc daskc. Za prva deliri izdanja imali smo 2000 fumi i u toj prvoj godimi je bilo podestà neizvesnosti da li demo uspeti da održimo nivo profitonosnosti koji bi nam garanlovao samostalnosl i opstanak, tako da smo, bez sumnje, trebali tog nekog staratelja, da nas provede kroz podetni period. Ali, krajem 1980. pojavio sc Bauhaus album koji se još i dan danas prodaje. On nam je omogućio da slcdede godine objavimo Birthday Party album, ili Modern English, ili već nc.4io drugo. Kasnije jc cela stvar poprimila oblik jedne spirale, gde su prihodi od proSlogodiSnjih izdanja bili dovoljno da nastavimo rad i naredne godine.” I kakvi su bili tiraži te prve godine? Ivo —„Uh, to je teSko piianjc, ali mislim da se scćam da je Bauhaus single ’Dark Entries’ otiSao u ncSto oko petnacst hiljada kopija, Sto je bio i naS beslsclcr singl, te gcxJine. Ne, ustvari to je laž, jer ’Telegram Sam’jc objavljcn iste godine i prodao je oko dvadcsel-tridcset hiljada. 1 Bauhaus album je dostigao pctnacst-dvadcset hiljada u tih nckoliko polednjih mescci 1980. ali druga izdanja su imala mnogo skromnije tiraže. Podetni liraž jc obično bio lek oko 2.500 primeraka i mi smo ga prodavali.”

Ipak, i pored tog inicijalnog „bezbolnog uspeha” mora da je po nekad postöjala i sumnja, samom sebi upudeno pitanje „0 Bože, Sta ja to radim? Da li sam je sposoban da sve to izguram?” — lvo „Ne, nikad. Osnovni poriv je bila znatiželja da otkrijem od kojih je sastojaka napravljena celina. Već ranije ,sam naučio nešto slušajudi demo trake, ili odlazedi da vidim bendove na koncertima. Svakako da sam znao i da se mora ući u studio ne bi li se nešto snimilo, ali ja nisam imao pojma Sta se u studiju zapravo đcšava. 4 AD je bio dobar izgovor da udem u studio... Kako se rade ornoti, ni to nisam znao.” Znači da je Ivo Watts — Russell cclu stvar zasnovao na ispunjenju ličnc želje? lvo ~O da, moj rad u studiju je i dan danas baziran na istoj naivnoj znatiželji, kao Sto je bio i tađa.” Nešto kasnije, tokom osamdesetih godina, nakon kratkog perioda intenzivnog rasta, nezavisna produkcija se našla pod neizđrživim priliskom od strane vclikih diskografskih kuda. Ćak i imcna poput Chrysalis-a, Island-a, ili A&M-a su izgubila svoju samostalnost. lvo „Као u Japanu mnogc kompanijc za koje misliS da su nezavisne, ustvari su vlasniSlvo neke od velikih korporacija. NcSto slično se sada dešava i sa muzičkom industrijom. Uskoro de postojati samo detri glavnc diskografske kudc, Sto znadi da de od nczavisnih imcna opstati London Records, Beggars Banquet i Go Disc. Ispod toga, da, svakako

29