Ritam

UzcvSi Mano Negra i Les Negresses Vertes kao primcrc, a možda, i pionire francuskih muziCkih osvajanja, odmah sc može uočiti sličnost sa onim Sto se u muzici dcšavalo na Ostrvima pre deceniju, ili ncšto viSe. Obc grupc su mnogoljudne -MN ima 8, a LNV 11, dolazc iz imigrantskih dclova vclègrada, dccidirano su protiv rasnih prcdrasuda i svoje dclovanje usmcravaju na istraživanja kulturnih pro/.imanja sredine koja ih je iznedrila, bavcCi sc temama iz svog miljea. U sukobu su sa lokalnim medijima, počclak svoje karijcre vczali su za nezavisno izdavaštvo, islupanja su im beskompromisna, bilo o čcmu da sc radi. NajvcCi kvalitct im je, obostrana, muzička autcntičnost. Od njc i počinju razlikc. DECA CRNORUKIH MANO NEGRA su Francuzi najviSc po pasoSima koje poscduju. EtniCki gledano, CctvoriCa od njih su Spanci, a dvojica Marokanci. „Španska linija” jc dominantna u bendu, ne samo zbog brojnosti i medusobne rodbinske povezanosti (ncpolizam?), već i same idcjc o osnivanju grupc i dotadaSnjcg muziCkog iskustva. Ovo potonje je naročito bitno zbog toga Sto je sađaSnja muzička formacija grupe, najviše, rezultat dosadašnjih projekata njenih španskih članova, koji su iskusili Cari rokabilija, panka, kajunske muzike, raznih folk formacija, pa Cak, i eksperimcnata sa alžirskom Rai muzikom. No, Sali ni tu nijc kraj. Ono Sto Mano Negra danas sviraju odslikava i njihovu Ijubav za ska, salsu, flamenko, rap, hardcore i ko zna Sta sve još! Posle (ncočekivanog) uspeha prvog albuma, u nemogućnosti da znatiželjnim taCno izraze svoje muzičko opredeljenje, sve to su objedinili izrazom PATCHANKA, tj. preoblikovanjem Spanske reči PATCHANGA. Patchanga je, inače, krepki Spanski pies koji putujući muzičari sviraju po seiima za vreme praznika, u icome koraci i pokreti ne igraju toliku važnost kao prost, veseljački, oscćaj za ritam i stepen intoksinaeije. Na to sve treba dodati „bazični” rokenrol omot i neskriveni, i muzički i, donekle, idejni, uticaj The Clash, da bi se tek tada mogio redi da je njihov muzički profil, bar, pojaSnjen. U njihovom stvaralaštvu bitnu ulogu igra humor koji je podjednako prisutan, kako u muzičkom premoSCivanju raznih svetova („Sidi H’abib” npr., koja zvuči kao elektrificirana mavarska igra sabljama u r’n’r ritmu), tako i u tekstualnom izrazu, bilo da se radi o njihovoj želji da „jednog dana, konaCno, postanemo, veliki bend” („King Kong Five”, „Rock’n’roll Band”) ili osvrtu na rastafari idcologiju („The Rebel Spell”). To se ogleda čak i u nazivu njihove druge ploCe, „Puta’s Fever”, Sto je portorikanski izraz za „kurvu koja velikoduSno daje sve od sebe u Sirenju veneričnih bolesti”, Cime, kažu da, ujedno ilustruju i svoj odnos prema politici velikih diskografskoh kuCa! Cela ploCa je, inače, neverovatan primer kako Babilonska kula može funkeionisati u praksi - pored primene po nečega iz pomenutih muzičkih stilova i Cestog clashoidnog (muzičkog) izraza, u ponckoj pesmi je očit uticaj određenog izvodača, tako da se, „Magic Dice” npr., može tumačiti i kao svojevrstan omaž Bad Manners-ima. Da „zbrka” bude potpuna, Mano Negra su sc jezički oprcdclili da budu ono Sto jesu, tako da pored engleskog, pcvaju i na francuskom, Spanskom i arapskom. Primctno je da ih dncvna politika prcviSe ne zanima-akeenat je stayljcn na svctlije aspeklc viSe-nacionalnc koegzistcncije, tj- na zabavu i medusobne kulturne ulicaje. Njihova konccpcija je u potpunoj meri intcrnacionalna, pravo otelotvorcnjc Clash-pankullurnih poruka „Sandinislc”.

ZELENE CRNKINJE Ako bi u sklopu povezivanja Mano Negra sa The Clash, i za LES NEGRESSES VERTES trebalo povući paralelu sa nckim rclcvanlnijim pripadnikom „pobune ’77.” u Britanni, onima koji o njima niSta ne znaju, LNV bi mogli bili prcdslavljcni, možđa, kao križanci Pistols/Stranglers Skole, uzimajuCi u obzir njihove anarhistiCke idcjne osnove, progonstvò sa francuskih medija i vcliku „polroSnju” nota. No, to bi mogao bili samo okvirni nagovcStaj, jer, sam njihòv zvuk jc prilično daleko i od Mano Negra, a kamoli britanskih pank-patrijarha. Na prvo sluSanje dcluju kao zabavljačka skupina iz nckc krčme na atlantskoj obali, ali to je najpovrSniji utisak za koji je odgovoran njihov način muziciranja ritmovi Galije i Pirincja, raspevani i brojni duvaCi, harmonika kao kreator melodijskc linije i „pijani” pratcCi vokali. Sigurno Cete se zapilati, gdc je tu, u stvari, rokenrol. Muzički, ono Sto LNV sviraju jeste elektrificirani Rai ukršten s flamenkom i njihovim, vlastitim, poimanjem pojmova „ska” i „rock”, ali, rokenrol je daleko od Cisto muzičke forme; na primeru LNV se manifestuje kako je to, zapravo, način razmišljanja. PloCa Negresses Vertes II” je logički produžetak njihovog debi albuma „Mlah” i dalje produbljivanjc priča o marseljskim gangsterskim bandama, alžirskim nasilnim ljubavnicima i nadrealističkoj povesti kuhinjskog kanibalizma, otpuStanju starih radnika, pijenju da se zaboravi život i spavanju da se zaboravi piCe, problemima afričkih doseljenika i njihovoj zajedničkoj, svakodnevnoj, borbi s nižim slojevima francuskog druStva protiv socijalne letargije i rasističkih pokreta. Njihov svet jeste svet autsajdera, ali oni baS.to demonstriraju kao svoju prednost, proklamovanjem gesla da se protiv imigraeije, možđa, i može boriti, ali nipošto i protiv integracije. Njihov stav, a koji izbija i iz njihovih kompozicija, je da su razlike bogatstvo - pomiriti divljenje prema tihim i monotonim pesmama Charlesa Treneta (francuski „trubadur”, oko pola veka prisutan svojim radom) sa mistiCnim melodijama ciganske muzike i divljim ritmovima Magreba, ne znaCi niSta dru go do oživljavanje francuske pesme njenim obogaCivanjem, medu novim generacijama koje se ne sećaju vremena velikih Sansonjera. lako se, na prvi pogled, idejni koncepti - integristički Mano Negra i integraciono frankocentrični LNV - razlikuju, moie se uvideti da im je, u osnovi ideja o neophodnosti savladivanja svih kulturnih razhka, a naroCito onih u okviru budućc ujedinjene Evrope i, posebno, u okviru njenog odnosa prema imigrantima iz bivših joj kolonija. Idejno gledano, niSta novo, naroCito u odnosu na svojevremenu pank/ska/rege/novi val terminologiju, ali muzièki posmatrano viSe nego znaCajno, jer Poziv viSe nije monopoi ostrvske scene. Da citiram NME novinara Starla Baillea: „Kada „igre bez granica” postanu stvarnost (’92.), Cak ni poslovično ksenofobična Engleska neće moći ignorisati posledice. Kada ograde padnu, ultimativni pasoš Ce bili velika vera u muziku i moguCnost prihvatanja, ađaptiranja i izražavanja.” ZvuCi primamljivo, ali ne treba zaboratiti da je za igru uvek potrebno, najmanje, dvoje. MuziCko, kao i kulturno, uopšte, otvaranje i objedinjavanje u meSovitim zajednicama, a ponajpre u samoj Francuskoj, mora naiCi na dobru volju obe strane, Sto je naroCito teSko kada deo jedne od strana ne prihvata nikakvu internacionalizaciju i integraciju ukoliko ona nije vlastita, konkretno, islamska, te kad se ksenofobičnost lokalnog stanovniStva pretvara u poliliCku platformu. Poznata priCa?

Bojan Žikić

41

AMBienr- ÎHMÎP&I noi e- ftuzAK- cue■ teep ■ твсико ■ тгчзн - mieoo ìHÙOKPIOiAi CP! ÌHFo+mUùG: USUD6 AL VPIVOPF /? - 71 000 yoviSAD to/ mæk- woàip °> S ■ ltd