Ritam

JEFF BECK - JEFF BECK’S GUITAR SHOP

(Epic—ZKPRTV Ljubljana)

Početak „čoveka iz senke” seže u rane šezdesete i maio poznatu britansku grupu Tridents iz koje 1965. na predlog Jimmy Pagea prelazi u Yardbirds gde stupa na mesto odbeglog Claptona. I tako đve godine (sa Yardbirds) u rasponu od, iz današnje Perspektive bizarnog (a možda i ne) nastupa na festivalu u San Remu sa Bobi Solom u pesmi „Ovog-Puta” („Questa Volta”), pa sve do pojave u Antonionijevom filmu „Uvećanje” („Blow Up”) gde Jeff dìvIje skrši svoju gitaru. Ovo kao da je slika svega Sto siedi: najpre Jeff Beck Group (prva postava sa Rod Stewartom) i odmah remek delo-album „Truth” (1968) pa zatim i odlični „Beck-Ola” (1969). A onda prva u nizu saobraćajnih nesreća (strast prema starim markama automobila) i osamnaest meseci pauze zbog oporavka. Zatim druga postava Jeff Beck Group (sa Cozy Powellom) i albumi „Rough And Ready” (1971) i „Got The Feeling” (1972) koji su i prvi nagovežtaji Jazz-Fusion faze a ta će orijentacija doživeti punu prisutnost na seriji Beckovih solo albuma „Blow By Blow” (1975), „Wired” (1976) i „Live” (1977). Upravo u ovoj seriji ploda mnogi vide i početak kraja Jeff Becka smatrajući da je ulaskom u jazz vode potpuno izgubio vezu sa svojim. rock korenima ne uviđajući pritóm da on nikada i nije bio ordinanti rock gitarista već muzičar plemenitog kova koji bolje deluje u okviru „Lookin For Another Pure Love” balade na Stevie Wonderovom albumu „Talking Book” nego na Jaggerovom „Primitive Cool” — zaludnom pokušaju da se stvori mainstream rock. Uostalom, zar nije i Malcolm McLaren, pozivajući Jeff Becka za saradnju na albumu „Waltz Darling”, prepoznao upravo tu vanvremensku notu u njegovom sviranju, tvrdivši pri tome da je želeo da ga predatavi kao Paganinija našeg vremena. Upravo negde u tim okvirima treba posmatrati i najnoviji

solo album „Jeff Beck’s Guitar Shop”. Ploča je praktično u celini snimljena uz pomod svega dva saradnika, a to su; lucidni Teri Bozzio (poznat po saradnji sa Frenk Zappom) na bubnjevima i funkcionalni Tony Hymas, klavijaturista koji je ovde na svom instrumentu odradio i deonice koje uobičajeno svira bas gitara. Samo u dve od ukupno devet numera na ploči postoji vokal ali u isključivo narativnoj funkciji jer Džefova gitara ovde peva. Ona to čini i u preostalih sedara instrumentalnih kompozicija, svirana nikad trzalicom već prslima i to ne na onaj sitno sopstvenički Knopfler način već sa nekom 'začudnom širinom i elegancijom koja čini da nije sasvim jasno kada to Beck ustvari žicu okida. Uzbudljiva ploča koja svoje emotivne vrhunce doživljava u laganim numerama „Where Were You” i „T\vo Rivers” da bi zatim furiozno završila sa „Sling Shot” ostavljajući poraženim sve ove moderne, (nebuloznoj) akrobatici sklone gitariste. To se uostalom i može očekivati od čoveka kao što je Jeff Beck—jedan od prvih koji je shvatio da rock nije veći od života i da sam po sebi ne vredi ništa ukoliko nije praćen i vrednim životom. ****

Aleksandar Đukić

PAT METHENY & LYLE MAYS

r-AS FALLS WICIUTA, SO FALLS WIIICIIITA FALLS (ECM PGP RTB) PAT METHENY GROUP-LETTER FROM HOME (G effen—J ugoton)

Nije mi jasno ko koga ovde zavillava. Ovo je već drugi put (nakon Miles Davisa), da naša dva najveća izdavača muzičkih dela (i nedela) gotovo simultane izdaju albume jazz autora iz njihove trenutne i formativne faze. I ovoga pula raspored je gotovo isti, tj. PGP izdaje ono „staro”, a Jugoton ono „novo”. Pa dobro, ’ajde Jovo nanovo i opet od počtka... Prvo radosne vesti. Ali uslovno ECM-ove ploče u licencnoj verziji ponevo kod nasi Ono uslovno iz dva razloga: prvo, sve zavisi od izbora (vidi dalje lekst), a drugo, ukoliko bi vlasnik ECM-a Manfred Eischer čuo ovaj, inače za PGP-ove standarde dobar sniraak i otisak, otpala bi mu na lieu mesta oba uveta (bolje rečeno, od 40-tak minuta muzike, ploča Skripi „samo” nekih 5 7 minuta)! To nas sve nekako dovodi do gore prvonavedene ploče američkog gitariste i njegovog brilanskog kolege „grabuljara”, tj. klavijaturiste (kasnije svedenog samo na člana grupe) iz 1981. godine, iz faze probijanja.

Izdanja Eischerove firme ECM (u „stranskom” izdanju među najkvalitetnijim audiofilnim proizvodima, kada je sam zvuk u pitanju), se od svog zadetka (kasne dezdesete-rane sedamdesete) kreću od muzidki vrhunskih i neki püt legendarnih (Art Ensemble Of Chicago, Lester Bowie), preko „jazz-ambijentalnog” (mnogi Eischerov stil vide kao pravi zadetak „new age”-a), do pretencioznog (najdedde Keith Jarret) i steriino „incestualnog” dmdanja uvek istih izvođača, čija se imena na ploči menjaju samo po veličini, tj. zavisno od onoga ko se formalno stavlja u prvi plan (da ne pominjem, toga ima desta). Možda je razlog što je'PGP izdao bad ovu Methenyjevu plodu (mada ne verujem) u tome što ona faktički predstavlja stvami presek ovakvog delovanja Bischero (ako neko zna neku ECM ploču koju on nije producirao, neka se javi redakciji). Jer, na ovoj piodi ima svega- od prelepih momenata („September Fifteenth”), preko „new age”-a (It’s For You”), pa do zia boga pretencioznog i sterilnog (većina prve strane). Zbog svega toga, sleduje i navedeni astrolodki raspored na kraju teksta. Inade, poslednja numera na gorepomenutoj plodi iz 1981. se zove „Estupenda Graca” i traje 2 min. i 40 sec. Osam godina kasnije —1989., ona se ponavlja (figurativno) na ploči (isto važi i za onu pre nje) „Letter From Home” i traje okruglo 60 min., tj. koliko i ovaj album. Kada je Metheny pustio u promet svoja dva najbolja izdanja za ECM „Off Ramp” i „Full Circle”, podinje da se pojavljuje i nenadani komercijalni uspeh i to naročit.o vezano za ovu drugu plodu Ikoja predstavlja dobru razradu elemenata lalino-brazilske muzike i „lakog” jazza, začetoj u pomen.utoj 2-ipominutnoj temi. Već izdavanje duplog koncertnog albuma za kuću Geffen najavljuje pravac u kome će se stvari kretati, a izdavanje izvanredne „Song X” sa jednim od idola (sada odigledno odbadenim) Ornette Colemam-om, je izgleda predstavljalo „isterivanje nekomercijalnog davo la”. Stvari se dalje kredu u obmutom srazmeru — što manje kvalitetne muzike od strane Methenyja, to vide para. Sta posebno redi o „Letter From Home”? Nišla. Odekivano muziciranje na visoko-profésionalnom nivou, stvar samo dovodi do nedto lepde dare na muzidkom tapetu za sedativno raspoloženje koje nam (ponovo) nudi Pat Methen y i njegova ekipa. Zato... Pal Methen y & Mays Falls Wichita...” * *♦* Pat Melheiny Group —„Letter From Home” **

Živorad V. Basten

ART OF NOISE - BELOW THE WASTE

(China Records/Polydor — POl*

Primetio sam da u poslednje vreme naši TV urednici i pripadajuči im muzički saradnici pokazuju sve više sklonosti ka grupi Art Of Noise.— njihovi instrumentali se sve čežće čuju kao muzička podloga u mnogim emisijama. Novi album ovog pretencioznog britanskog sastava svakako će pobuditi njihovu pažnju za razliku od običnih smrtnika kojima ne ostaje puno toga. Kada se mnogobrojni zvuci i efekti raščlane na pesme, ptvi „varljivi” pogled upućuje na zaključak da je „Below The Waste” široka audio lepeza, od trendovski uradenog hi-tech etno-pop hita „Yebo!” (uz gostovanje Mahlathini And Mahotela Queens, fascinantnih vladara južnoafričkog township-jivea, specifične plesne mnzike sirotinjskih cmačkih predgrada) do izvrsnog instrumentala „Islands”. No pažljivije slušanje ukazuje na „zamor matetjala” (nedostatak novih, svežih ideja koje he bi bile puko silovanje najmodemije tehnologije) i neizbežan maxi singl. Neizbežan zaključak da bi se ceo materijal mogao reducirati na jedan kvalitetan maxi singl. Svodenjem svoje muzike u vode najordinamije, dehumanizovane pop muzike, Art Of Noise su već sada u opasnosti da značaj konceptualnog muzičkog eksperimenta sa početka karijere (pod okriljem ZTT-ja),dovedu u pitanju. „Below The Waste” je delo koje bi mogio bit! inleresantno samo urednicima domaće TV i Hi-Fi idiotima (njima će kao lepak za muve poslužiti simbol poznatog britanskog proizvcđača zvučnika B&W na omotu). Onima sa maio vi.?e osećaja u svom telu i afmitetom za „Yebo!” etničke teritorije, potraga za pločom „Thokozile” već (rado) pominjanih Mahlathini And Mahotela Queens obećava daleko sigumije zadovoljstvo. • •

Nebojša Mićković

69