Ritam

UMESTO RECENZUE:

DURAN DURAN - (EMI - Jugoton)

Tragovi vremena mogu se primetiti na ljudima, ali, tada ih je teSko pravilno protumaditi - svi se oblačimo sadaSnjicom kakvom je imamo, ili bismo želeli da drugi vide da je imamo. Fri tome se ukraiavamo vremenom prošlim, ne gledajući kako smo ga zaista troSili, jer o njemu ved postoje slike u čije se okvire poželjno postaviti. Tada smo u zabludi da gospođarimo svojom sadaSnjoSdu, pošto prošlost premećemo po potrebi. U stvari - mi SpekuliSemo. Mogu nas odati samo dela, i to ona u celosti zabeležena. Kako niSta tako značajno nismo uradili, ostaje nam da posežemo za tuđim (delima) i ravnamo se prema njima - sudedi o nama, U tom kontekstu, sud o plodi „Decade” možda ne bi trebalo da bude preoštar, jer mnogima, opet možda, ne bi bilo ugodno da se podsete šta se (s njima?) u ta doba zaista zbivalo... A možda bi baS zato trebalo nadražiti pljuvačne žlezde i opaliti po „Sminkerima i folirantima”, „Cacarne Taylor” i „Dacaraa Le Bon”, jer svi znamo sve o svakom singlu i svakom albumu grupe Duran Duran, pa priča o plodi „Decade”, kompilaciji njihovih četrnaest singlova, ne mora nužno bili priča o muzici. U svakom sludaju, za one koji su nekad tapacirali svoje sobe posterima Duranovaca, a danas se kunu u nešto sasvim drugo i oblače (ne zaboravimo da se, svojevremeno, Beograd trudio oblačiti Sto bliže kreacijama iz DD-spotova), recìnto, u cmo, uopšte nije tragidna dinjenica da su nekad voleli Duran Duran (Iragičnijeje onoSto im se deSava danas)... možda je jedina greSka Sto su to činili u pogrežno vreme. Dakle, ukupna ocena ovog albuma s pravom može'biti konstelacija ocena materijala koji se nalazi na njoj, ukupnog delovanja grupe svih ovih godina, te napokon suda o odnosu svega toga prema vremenu u kome se deSavalo. Na prvi pogled, prema kompozicijama koje se nalaze na plodi, a koje obuhvataju period 1981.-1988., može se reći da je sam naziv plode pretenciozan - znamo da dekada obuhvata period od deset godina. Međutim, uzevši u obzir da su kompozicije sa prvoga, po grupi nazvanog albuma, uvrSdene na ovu kompilaciju u obliku u kome se na prvom albumu i nalaze („Girls On Film” i „Planet Earth”), a da su, kao singlovi, objavljene ’BO., kao i to da najstarija datirana pisma grupe, „The Chauffer” (album „Rio”), potiče iz 1978., jasno je da se ovim albumom htelo istaći delovanje grupe kroz singlove iz perioda najrelevantnijeg za njihov uspeh - dak deset pesama je iz vremena ’Bl.-’B5. Stoga se ovakva kompilacija i ne može tretirati kaozbirka najvedih hitova, uostalom, nedostaju neki, viSe nego uspeSni singlovi, poput „Careless Memories”, „My Own Way” ili „New Moon On Monday” npr, ili dve, zaista, kult stvari - pomenuta „The Chauffer” i, naravno, „Friends Of Mine”. Paradoksalno izgleda, ali upravo je to kvalitet ove ploie - njen (ili njenih sastavljada) smisao za realnost. Sa pomenutim pesmama umesto čeliri sa

dva poslednja albuma (izuzev, možda, „All She Wants Is”), kompilacija „Decade”, kao prvo, ne bi imala pravo na taj naziv, a zatim bi izgledala nestvamo i neprimerno situaciji (kada ploda grupe Duran Duran ne znadi automatski i vrh top lista) u kojoj je izdata, pozivajudi na otužnu nostalgiju i sahranjivanje živih Ijudi - kakvi su, takvi su, ali Duran Duran joS uvek rade. Njena je vrlina i Sto daje pregled odnosa snaga i pravog stanja stvari, onako, kako su se vremenom i deSavale. Iz ove pozicije je sasvim suviSno raspravljati o „kvalitetima mladalačke energije” i rezultatima „njenog susreta sa maSinerijom”. Dovoljno je, na osnovu onoga Sto se na albumu „Decade” deSava, konstatovati sam tok Duran-karijere i tek tada uvidetì, eventualno ih joS poredeći sa konkurencijom koja im to zapravo nikada i nije bila (Kajagoogoo i si.), koliko su veliki u svoje vreme bili. Možda vas nervira Sto često, u raznim prilikama, upotrebljavam vreme, ali sve Sto se deSava, u funkciji je njega i samo razumevanjem odredenog vremena mogu se objasniti fenomeni koji su se u njemu zbivali; samo spoznajom neminovnosti jednosmemog protoka vremena može se dalje objasniti zašto se događaji karakteristični za jedno vreme ne ponavljaju u drugom. A Duran Duran su vrlo brzo stivatili Jtako da pozlate svoj sviračko-kompozitorski talenat u (opet!) vremenu koje im je to omogućavalo - mutne vode punka koji „nije znao Sta hode, ali je znao kako to da ostvari” pročistile su dno korita koje je imalo da ponese, dotada neviđeno jaku, i nadasve svežu maticu popularne muzike, koju će, potom, zauzđati baS Duran Duran (očigledno su znali Sta hode), postigavši za neke tri godine ono za Sta de Simple Minds.(u to vreme se još uvek „trude”) trebati punih osam. Zato je sasvim shvatljivo Sto nisu ni pokušali odoleti uspehu - setimo se samo kako su naivno izgledali video klipovi njihovih pesama sa prvog albuma, u odnosu na one sa „Ria”, a vremenski razmak je bio samo negde oko godinu i po danai Može se sa sigurnoSdu redi da su poslavili visoke standarde za sve Sto se uz ime grupe vezivalo, od produkcije i omota, preko jednog od najvedih doprinosa razvoju videó-spota u populamoj muzici, do obladenja i pompe koja je pratila privatne živote dlanova benda. Ne bi bilo preterano redi da su bili pive kompletne i autentične zvezde pop-kultuге, uopSte, osamdesetih. I to sve najprostijim pravilom komercijalne maSinerije - muzikom i imageom, bez ikakvih propovedi, pozivanja na uzviSene stvari, krstaSkih pohoda protiv ovoga ili onoga. Iz toga je i proizaSao i njihov silazak sa trona. ÙhlebivSi se kao stalni dianovi jet-set kfugova i božićnih koncerata za kraljevsku porodicu, ostvarili su (izgleda) sve Sto su imali na umu, ne osedajudi vile nikakvu takmičarsku ulogu, snimajudi ploče u „akademskim” razmacima od dve, dve i po, godine, nervirajući kritiku i onaj, vedi, deo publike koji misli da ih je prerastao, istovremeno zaboravljajudi da u skoro svakoj novoj zvezdici podsvesno traži kandidata za upražnjeno mesto super-heroja, jer, Prince je cm i neugledan, Madona žensko (niko nije tako veran, a potom oStar, kao ženski deo publike u nekim godinama) i sve neuhvatljivija za Sire auditivne slojeve, a o Jasonu, Kylie i si. ne vredi ni raspravljati. Oni koji su voleli DD na njihovom prvom albumu, verovatno nede osetiti potrebu da kupe ovu plodu. Oni koji su o njima imali visoko miSljenje i nakon plode „Rio”, za kupovinu imaju joS manje razloga. Oni koji su ih voleli kad i ceo svet, danas, verovatno, imaju nešto duže kose ili nemaju nikakav stav; bio bi red da baS oni kupe ovaj album, jer Steta je ne kompletirati sve one slikovnice i postere (ako ih joS imaju, negde u podrumu). Oni koji tek sad podinju da kupuju plode, neka razmisle dobro za kakvu de se interpretaciju istorije pop-muzike opredeliti. Sto se tide mene, dujem da su se Japan ponevo naSli... Ocena: Izmedu 3 i 4

Bojan Zikió

75