Ritam

je video toliko inhibirano stvorenje. Frenk Njudžent u Nju Jork Tajmsu pile: „Prva dama tragedije igra u komediji sa sigumošću Bastera Kitona... Gotovo je monotona ta superiomost njene glume. Skoro da poželimo da ponekad neku sçenu ne odigra dobro samo da bi nam omogućila da dokažemo kako nismo članovi kluba njenih obožavalaca”. Godina je 1939. - Dve godine kasnije, kao da je stigao „urok” ovih reči. Poslednji film Grete Garbo „Zena sa dva lica” (Two faced woman, 1941. režija Džordž Kjukor) doživeo je i ovakve kritike - „Apsurdna uloga za Gretu Garbo. Skoro toliko šokantna kao da vidite sopstvenu majku pijanu” - „Tajm”. Da pomogne sa svoje strane, „Nacionalna LEgija za Pristojnost” je osudila film zbog nemorala, „zbog nehrišćanskog stava prema braku i njegovim dužnostima, kao i zbog nepristojno sugestivnih scena, dijaloga i kostima”. To je bio poslednji film Grete Garbo.

Tada joj je bilo 36 godina, osam godina vise nego što je istorijska kraljica Kristina imala kad je abdicirala. Skoro punih pola veka posle toga, ime Grete Garbo i dalje budi interesovanje. Ako su na početku njenog povlačenja iz javnosti neke sumnje i postojale, übrzo je postalo jasno da se ne radi samo o reklamnpm triku. U vreme kada su se fîlmske zvezde utrkivale u tome kqja će svojim izjavama zauzeti vile prostora u novinama (бак je i na brdoviti Balkan četrdesetih godina već bio stigao taj manir - novine su objavile fotografije sa venčanja Mire Todorović (kasnije Stupica) i Mavida Popovića). Garbo nje želela da govori sa novinarima. Dragocene su, zato, retke izjave koje joj se pripisuju; - Nikada nisam rekla da želim da budem sama. Rekla sam samo da lelim da me ostave na miru. - Ja sam žena koja je nevema milionima muškaraca.

Na pitanje da li će se ikad udati; - Ne znam. Izgleda da postoji neki zakon koji vlada svim nalim akcijama pa ja nikada ne pravim planove. Novinarima koji su je jurili kroz central park i konačno je stigli: Žao mi vas je. Imate tako težak posao. Prijateljici o Džonu Gilbertu sa kojim je neko vreme bila u ljubavi: - Got, šta li sam ja pronašla u njemu?! Valjda je bio lepuškast - Ne vidim ništa u glupim ljubavnim scenama. Želela bih da na filmu uradim nešto što ostali ljudi ne rade. Pošto je izrazila želju da poseti Adolfa Hitlera, njenog velikog obožavaoca, ne bi li ga nagovorila da prestane da pravi gluposti: - Ako ne budem mogla da ga übedim, mogo barem da pucam u njega. Naravno, Greta Garbo je manje govorila o sebi nego što su drugi govorili o njoj. E. Lubič: - Za osam nedelja koliko smo radili zajedno, Garbo se nijednom nije pogledala u ogledalu, osim ako joj ja nisam rekao da to uradi. Niko osim reditelja koji radi sa filmskim zvezdama ne može da shvati značaj te čmjenice. Prijateljica: Garboje kao Mona Liza, Jedna od velikih stvari u životu, ali i isto tako malo vezana za vas kao ta slika. Adrian, kostimograf skoro svih njenih filmova: Kada je Garbo napustila MGM, glamur je otišao sa njom. To sam uradio i ja. Služavka; U njenoj kuhinji nikada nije bilo ništa osim sirovih šargarepa. Bila sam stalno gladna u toj kući, pa sam otišla. Sudija Robert Norman MakLeod na suđenju mladom Škotlanđaninu zbog krade fotografije Grete Garbo: „Koje Greta Garbo”? ne sanjajući pri torn da je torn rečenicom ušao u istoriju filma Vilhelm Sorensen, sin švedskog industrijalca i jedno vreme pratilac Grete Garbo: „Garbo je uvek volela da bude okružena muškarcima, ali bez ikakvih posledica” Džon Gilbert: „Ja sam veren sa gospođicom Garbo, ali nisam siguran da ona smatra da je verena sa mnom.” Izgleda da u životu Grete Garbo ništa nije bilo skandalozno. Kada je u radnoj knjižici robne kuće kao razlog što daje otkaz napisala „Da postane filmska glumica” očigledno nije imala na umu prazan san o slavi, već potpuno posvećivanje tom zanimanju, učenje i mukotrpan rad. Do kraja svoje karijere je na snimanje dolazila potpuno pripremljena, doslovce znajuéi tekst, i ostajala u studiju od 9 ujutru do 5 posle podne. Mnoge golicave teorije o njenim seksualnim preferencijama (kao i ostale spekulacije o njoj) su otale bez potvrde. Nije se nikad udala, jednom je čak pobegla sa praga kancelarije u kojoj je trebalo da se venča sa Džonom Gilbertom. Parker Tajler je napisao: „Ona je ’obrala’ muški rod, paradoksalno želeći da ona bude ta koja je ’oborena’. U tom smislu, zavidela je muškarcima”. Zato je nosila muške mantile i ravne „Oksford” cipele, i o sebi radije govorila kao o „neženji” nego kao o „usedelici”. Tajanstvena kombinacija te muškobanjaste otmenosti, skoro detinjaste upomosti i tvrdoglavosti i dubokih, razdirućih emocija koje je poklanjala, izgleda, samo likovima koje je glumila, učinile su njenu magiju neprolaznom. Truman Kapout: „Jedne večeri sam svratio kod prijatelja u čijoj kuéi je to poslepodneva bila Greta Garbo. Seo sam u fotelju, a on me je zamolio da ustanem jer je u njoj prethodno sedela Garbo. Jastuk je još na jednom mestu bio ulegnut od njene ruke. Ja sam ustao. Potpuno sam ga razumeo.” Sasvim sigumo, trag na jastuku пџе jedino što je ostalo od Grete Garbo.

Boba Ilić