Ritam

SMRT: - „volim zvezdu kad je mrtva, onda ne može da pokvari planove koje imam s цјот”, vlasnik diskografske kuće „Factory”. Može se reći da ova rečenica znači da je nesretni pevač bio zvezda i pre svoje smrti, što je apsolutno netačno. Zvezdom su ga načinile smrt i njegova diskografska kuća. Sve, zapravo, ukaziye na to da je Curtis bio poslediyi koji je bio svestan šta proboj m'egove grupe znači za njega, grupu, qjihove porodice, kuću „Factory”, britansku muzičku scenu, umetnost, štampu, ceo svet! Jednostavno, iz pjegovih pesama proizlazi da je bio totalno nespreman bilo zašta, do za takav način izražavapja. Da li je on opštio sa smrću - dozivao je, ilije ona, pak, došla do pjega, potpuno je nebitno. Izgleda da je tako moralo da se završi (uostalom, UVEK se završava) јег, priče koje ппцји tmuran početak streme happy-endu, a Curtisova smrt je bila olakšam’e za sve zainteresovane strane u slučaju „JD”.

Sa „Atmosphere” kojom su Joy Division otpočinjali, i završili su uzvišeni red koji je izrastao iz njihove diskografske zaostavštine. Iznikla iz potpuno ogoljenog dvanaestotaktnog blues obrasca, ona se uznijela do svečanosti strane rocku, ali po svojoj prostosti - i cjelokupnoj evxopskoj tradiciji. Pjesma u kojoj se otjelotvorio beskrajni san Evrope o „povratku mora u izvore iz kojih je isteklo” i obnovi prvobitne čistote, bila je savršena ali i besmislena: nije sačuvala život svog tvorca. Kada se 1988. godine za nju pojavio i video spot u kome su bezlične male prilike, utekle sa prvobitnog omota „Sordide Sentimental” singla, u cmim i bijelim mantijama s plusevima i minusima na leđima, pronosile pustom obalom „ikoničke” slike svoje žrtve, postale je bjelodano da su i pjesma i grupa pronašle idealnu sopstvenu sliku: ikonu besmisla Besmisla, jer dvije prirode koje su „savršeno” utjelovili u sebi, nisu ni mogle biti u harmoniji: jednom raskinuvši jezik kojim je mogla opštiti s Praslikorh, umjetnost je jedino u sopstvenoj rascijepljenosti pronašla sjećanje na zajednicu u kojoj je nekada postojala Obmuvši perspektivu, ona je harmoniju prometnula u borbu. Tragično obznanjen kraj te borbe jest najveća vrijednost Joy Division. Zato će njihov uticaj, mada mnogo veći no što nam se prčinjava, biti teško prepoznatljiv u onom što je nekada bilo pop. Njihova recepcija ce biti mnogo stvamija i smislenija unutar stvaralačkog, kulturnog obrasca i nasljeda koje njima sudbinsku raspoluéenost haosa i reda nisu upoznali i kojima ce Joy Division služiti kao beskrajno plodan i mnogo voljen primjer njene pogubnosti. Nadamo se da novi umjetnici, koji ce bar iskrenost naslijediti od lana Curtisa, tu pogubnost neée nikada ni osjetiti ni vidjeti. Prihvativši jednom odredenje umjetnosti po kojem je ona oblik molitve, ne ostaje nam drugo do da naše djelo posvetimo lanu Curtisu i djelatno „bdimo, san mrzovolje odgoneći”.

SUDBINA: - i pored svega o tome rečenog, sem pojedinačnih fanovskih slučajeva, Joy Division će nastaviti da žive samo kroz doštampavapje svojih davno izdatih ploča. O njihovom uticaju na fanove (veći deo, fj. oni koji za sebe misle da to jesu) i druge muzičare, moglo bi se govoriti samo u dijalogu, odnosno, ako se prozvani jave. ne podrazumeva samo obožavanjei poznavanje detalja (to je više sfera „značaja”, emocionalna, nevid(jiva, nekomunikativna) on podrazumeva izražavapje, način stvaraiqa (možda, u dnevnoj štampi ove zemije, svojevremeno, predstavlja i način života, Ij. smrti - poznate „darkerske afere” oko „učestalih samoubistava mladog sveta pod satanističke гок

muzike” - odavno se njje pojavio neko ko bi nam saopštio šta je otkrio preslušavanjem ploča unazad). A пета ni jednog primera nastalog na osnovu JD deiovanja. Zapravo, uvek će se naći neko ko bi, za svoj rad, rekao da je nastao na osnovu JD uticaja. ali malo je takvih radova, čak i potpuno epigonskih, koji bi bili na tekstualnom, muzičkom, atmosferskom, čak i produkcionom JD tragu. Moguće su dve opcije: ili su JD (sa lan Curtisom) bili, zaista, toliko veliki i jaki da im se nije moglo (autorski i kritičarski) prići, ili su bili toliko daleki i duboki, da se, u suštini i do кгада, nisu mogli

shvatiti. Kako bilo, čiiyenica je da ONI nisu generisali (potpuno sami) nikakav muzički ceîovit talas, čak ni pojedinačne bendove, dok je ON (I.C. sam) uticao, u nekim slučajevima i previše, na promenu načina razmišljanja. U svakom ako neko treba da bude zahvalan i lan Curtisu i Joy Division i New Order, onda je to muzička štampa širom sveta jer, ne samo da će biti još godišpjica i fanova, već će i sami strukturni odnosi na tim reiacijama još dugo biti tema vTsnjjih analitičkih poduhvata.

Neven Ćulibrk

Bojan Žikić

57