Ritam

FANTOMI - FANTOMI (Jugoton) SKÖL ČISTA PERVERZIJA (Slušaj najglasnije)

Povezati Fantome u Sköl u jednu recenziju bilo bi nemoguće da kojim slučajem nisu iz istog grada (Zagreb), i da zajedno ne predstavljaju dva, od mnogih. različitih, lica tamošnje scene. Sam podatak da iza Fantoma stoji Jugoton. a iza Sköla nezavisna kompanija „Slušaj najglasnije”, dovoljan je da vam predoči najosnovniju informaciju o onome šta bi vas to, odprilike, moglo očekivati u rilnaraa ponudenih materijala. Naviknut i naučen na dugogodišnju tradiciju „silovanja ušiju” (inače glavnog specijaliteta naših diskografskih sekcija domaće proizvodnje), odredih sebi samom da za početak preslušam (sa akcentom na sve spremni), i pregrmim, izdanje velike disko kuée (sa malim procentom mogućnosti da se uistinu nešto i zapamti - čuje), da bi potora odobrovoljio uši, i saznao kako i zašto se odredena stvar nikada neće pojaviti na etiketi velike kuće. To naravno, ne znači da kod nezavisnih sve vrvi od kvaliteta, i da gigant disko kuće nisu, ponekad, u pravu. Oni Fantomi sa omota ploče su mladi, zalizani i ulepljeni briljantinom, nose kožne jakne i neguju zulufe, jednostavno izgleđaju žestoko, baš kao da su došli s kraja pedesetih i početka šezdesetih. Gledajući omot odmah dobijete žeIju da stavite ploču na gramofon i osetite barem delić razarajuće moći zaostavštine Chuck Berrya, Buddy Hollya, Elvis Presleya, Eddie Cochrana. Little Richarda, Jerry Lee Lewisa, Gene Vmcenta... No, upravo onog momenta kada stavite ploču na gramofom, i kada osmotrite unutrašnji omot shvatićete da pred sobom imate pet mladih i nadobudnih pozera, koji više vremena

provode ispred ogledala ncgo h za instrumentima. Od prve do zadnje (desete) pesme pratiće vas prisuslv discoidnog bubnja utkanog u beživotnu produkciju ravnu pop skandalima tipa Neki to vole vruće i si., ostavljajuéi dovoljno prostora za razgibavanje šlagerskog identitela, doduše nešto čvršćih gitara i slobodnijeg vokala. Sviračka nemoć ofarbana jednim i providnim aranžmanima, te izuzeetno budalastim i Baivnim tekstovima, otkriče ono •ravo i jedino lice Fantoma priučeKh za javni rad. Do nove ploče pavola, od kojih bi mogli naučiti »ijaset stvari, na Fantôme gledajte kao na slučajno angažnovane statiste, greškom oglašene kroz jedan od mnogobrojnih dijalekata r’n’r-a. Zdenko Franjié je glava nezavisne kompanije „Slušaj najglasnije”, i do sada je dokumentoyao svoja interesovanja kroz 15 kaseta i 3 LP ostvarenja, bandova, uglavnom, garage - rhythm and blues - punk pop usmerenja, U red onih u koje Franjié ulaže poverenje spada i četvoročlana postava Sköl (obuhvaćena sa tri pesme na kompilaciji Franjiéevih favorita „Bombardiranje New Yorka) koja dobija priliku da se i na debi vinilno/kasetnom izdanju „Čista perverzija”. Ova ploča suočava Adama i Evu (A i B strana su tako naslovljene) sa po šest pesama sa syake strane u dark punk tonu. Sköl su kao Let 3 na speedu. Mračni, nervozni, dosadni, i dovoljni sami sebi. Slušajući ovu ploéu postaviéete pitanje ne tipuje li Zdenko Franjié na pogrešne bandove, i zašto uporno izbegava Messerschmitt, Spoons, Majke? Do odgovora ćemo verovatno uskoro doéi, a dotle nama ništa ne preostaje nego da „Čistu perverziju” ostavimo Skölu. Fantomi - * Sköl - * *

Dva loša, übiše

B.R. Boschketa

PARNI VALJAK LOVCI SNOVA (JUGOTON)

Ako bismo se priklonili fašistoidnom diktatu brojeva, tj. oslonili na metode nauke koju nazivaju statist! kom, vrlo lako bi mogli doći do zaključka da je Parni Valjak jedna od par najznačajnijih jugoslovenskih grupa, bar dekade ’79-’89., ako ne i uopšte, Pa ipak, pojavljivanja njihovih ploča ne izazivaju bumije reakcije nego što je to njihovo emitovanje na medijima samo po sebi, ne možete po gradu videti grafite ili majice sa natpisom „Parni valjak”, nema suprotstavljenih, zapravo bilo kakvih mišljenja muzičke (?!) štampe i sl, U celini gledano, „Lovci snova” ne donose ništa novo ni senzacionalno. Pami valjak je i dalje, na prvom mestu, muzički intelekt Huseina Hasanefendića i glas Akija Rahimovskog; album, kao i mnogi рге njega, urađen je po principu hit, do dva, jedna ili dve baladr, sve visoko profesionalno instrumentalizovano i producirano. Ipak, ne može se reći da je reč o konfekcijskom produktu - uvek treba imati na umu da su ovi momci neverovatno dobri u poslu koji rade, pa, ako već hoće živeti od njega, zašto da ne žive dobro. Husova kompozicija poseduje sve elemente visokoautorske rokenrol pesme, uvek je dobro aranžerski opremljena, eventualno sa elementima klasičnog pop réfréna, Tekstovi su ona stvar koja se ovde najlakše zaboravlja, ali to nipošto ne znači da se radi o minimalističkom trošenju reel na bastardizovano opisivanje „ljubavnih jada”. Njihova funkcija je jasna podupreti instrumentalni deo što adekvatnijim trenutnim emocionalnim nabojem, u čemu je, ma koliko se meni lično ne svidao, od neprocenjive koristi Akijev vrlo transformabilni glas. Veliki zhačaj, kako na ovoj ploîi, tako i u celoj njihovoj karijeri, iraaju one medijski nepristupačne pesme, koje se na album stavljaju uglavnom da bi se taj komad vinila mogao tako nazvati - pažljivo su skladane i odabrane da ne bi, previše, ugrozile glavni hit sa ploče, ali opet im je posveéena sva moguća pažnja, kako kompozitorska, tako i interpretatorska, da ne bi služile samo kao sredstvo ispunjavanja ugovora veé, na prvom mestu,. kao baza za regrutovanje eventualnih „kultnih” pesama (uglavnom mladeg delà publike), a zatim i činile od albuma autentičnu celina Veliki uspeh grupe (ponajpre, samog Husa) je uspešno odolevarye bilo kakvom otvorenom angažraanu - može se reći da su, nakon prvog perioda karijere, èiji bi kraj mogle biti „Gradske priée”, uhvatili tu pop žicu koja tako dobro drže, izgradivši sliku o sebi kao grupi običnih ljudi, skoro komšija, čija je muzika za svakoga, svako vreme i mesto, prevashodno zabava i zadovoljstvo - standard! njihovih ploča su aksiomirani, ne zanimaju ih trendovska pravila igre

(sledstveno kojima bi sledeći Bregovićev pevać trebalo da bude vrateća Cmkinja, eventualno, oblije-pozamašnija) niti bilo šta što bi moglo ugroziti karijeru profesionalnog muzičara. Ma koliko met\i to, ipak, bilo strano, ne zaboravimo da rokenrol svoj razvoj dugüje upravo diskografskoj industriji koja je, opet kao deo institucije Zabave i Razbibrige, pokušala da i njega u tom pravcu orijentiše. Neko joj mora vraćati dug. * * *

Bojan Žikić

BILLY OCEAN GREATEST HITS (Jive - Jugoton)

Ni izdaleka tako uspešna (compilacija, kako bi se unapred „moralo” pretpostaviti, nakon éitanja uokvirene najave sa prednje strane omota; - shodno tome ova ploča sadrži čak sedam (7) monster hitova. Zaista neobićno, ukoliko znamo da materijal sa nje (osim dve potpuno nove pesme - „Licence to chill” i „I sleep much better”? prakticno obuhvata period od pet godina od Billy-jeve prve ploče za kompaniju Jive („Suddenly” - 1984), preko drugog LP-ja „Love zone” (1986), zaključno sa poslednjim „Tear down these walls” (1988). lako je još 1976. Ocean imao veliki nacionalni (britanski) hit - „Love really hurts without you”, u dosadašnjem, petnaeštogodišrijem muzićkom bilansu, možda samo tri pesme iz opusa ovog popularnog cmog (disco-pop-soul) pevača zaista mogu nositi prefiks „greatest”: 1) soul balada - „Love zone” 2) čuveni internacionalni hit iz filma „Dragulj sa Nila” - „When the going gets tough, the tough gets going” i 3) tragikomična „Get outta my dreams, get into my car”. Ostatak tzv. „Billy-jevih koprodukcijskih hitova” (čitaj: američko-nemačko-itaijansko-britanskih) je sasvim zadovoljavajuéeg kvaliteta; ipak, izdvajaju se „Caribbean Queen” (BUly-jev odgovor na pesmu Michael Jacksona „Billie Jean”) i „Loverboy” - svojevrsna sinteza evropskog disco ritma i ameriêkog mainstream rocka tipa the Cars. Billy Ocean je jednostayan, opušten i uvek omiljen u kosraopolitskorn društvu. On je idealan za nepretenciozne izlete i nezahtevne večere, za odmor, relaksaciju i razbibrigu. PRONAĐITE SEBE U BILLY-jevom DIJAGRAMU SREĆE: Osoba A: Ako idete ëesto u diskoteku ... * * * * Osoba B: Ako idete retko u diskoteku . . . Osoba C: Ako nikad ne idete u diskoteku . P.S. Opaska urednika: E Dule, sad si stvarno preteraoü!

Duško РЦјак zvani „Mali Cezar'

76