Ritam

DODJE VREMEuživotu heavy metal zvezde kad ona zeli da pokaže da u stvari zna da čita. Bruce Dickinson, pevač iron Maiden, je otišao korak dalje i hteo da pokaže da zna i da piše. Zato je seo i napisao roman. Naslov Je "The Adventures Of Lord Iffy Boatrace". Kritike se uglavnom have isticanjem stava da je poznavanje svih slova jedno (pohvalno), a pisanje romana nešto sasvim drugo (nije morao da se trudi).

BLAZE

Stil i samosvest oduvek su bili kostur cmog popa. Smrću Marvina Gaya, otišla je i samosvest, da bi sve do uspostavljanja novih žanrova krajem decenije, zaviadali samozaljubljeni artisti. Odbijanjem da u bogatom nasledu erne muzike prepoznaju vodič za buduće dane, njihova rola u istoriji svedena je na nivo pukih statista. Nije slučajno da je debi album grupe Blaze — 25 Years Later, prepun referenci na klasične albume Marvina Gayea What’s Going On i Let’s Get It On. Taj poslednji veliki martir soula umeo je da, kao niko drugi, živi grešno i očisti kroz muziku svoju dušu i duše svoje braće, kada je u pitanju kolektivni greh (What’s Going On). Totalni konceptualni album (jedan dan u životu cmog čoveka rodenog pre 25 godina, na vrhuncu borbe za građanska prava), 25 Years Later je potpuna katarzična molitva za duže ranjene svakodnevicom nekadašnjeg sna Marthina Lutera Kinga. Blaze su deca deep house Stole New Jerseya, koja je pre dve godine bljesnula referentom kompilaeijom— The Garage Sound Of Deepest New York. Do svog debi albuma, Blaze su izdali samo tri singla (Yearning, If You Should Need A Friend i Can’t Win For Losing) za diskografsku kuću Quark, predstavivši se kao spiritualni most izmedu gospel tradieije i modemog house zvuka. PotpisavSi ugovor sa obnc/ljenim domom Mamna Gayea, produkdjom Motown, Blaze su joS jednom simbolično pokazali da su svesni plemenite istorije cmog popa u kojoj je, jednostavno, sve zapisano. Konačno, stigao je i 25 Years Later, prva house ploča čija sodjalna aura doseže snagu najimpresivnijih iskaza svesti jednog M. Gayea, C. Mayfielda ili današnjih njenih refonnatora Public Enemy. Posebna zanimljivost je specijalno izdanje ploče, za sada dostupno samo novinarima, sa povećanim brojem pesama i naratorom čija priča o emoj Amend danas, ispunjava pauze između njih. U sveopštoj ofanzivi samplinga, citata i sinletike koja se polako prenosi u glave ljudi koji kreiraju muziku, uzbudljivo je čuti ploču na kojoj nema ničega od svega toga. Saslavljeni od duboke spiritualnosti i svesti o sebi i svojoj brad, Blaze dokazuju neprolaznu aktueinost stare pesme Curtisa Mayfielda There’s No Place Like America Today.

CHIMES

Između izgužvanih postclja i Neba, nalazi se čistilište cmih duša — Soul. Osamdesete ovoj muzici nisu donele ništa dobro; sem čudesne retronuevo dive Anite Baker pred čijim glasom bledi činjenica da od nje nema veće zvezde cmih yuppiea, danas ostalo je bio nastavak tihe patnje i strašnog suda pred kojim se pokidavži spiritualne niti sa sopstvenom prošloščću, ova muzika definitivno našla. Povratak korenima počeo se sa rapa i housea širiti i na druge cme žanrove, ali najpre na soul. Leto iza nas ponudilo je nekoliko ploča za pamćenje — debi albume Roberta Owensa i trija Blaze, druge ploče za Soul II Soul, i lashana 1 sasvim neočekivano — prvenac edinburškog multirasnog trija The Chimes. Naslovljen samo imenom grupe ovaj album u izdanju CBS-a temeljno reafirmiJe već zaboravljene kvalitete klasične soul kompozicije. Za razliku od jedne Anite Baker čiji stil počiva na istoj premisi all, obraćanjem asimiiranom delu cme Amerike, dobija sasvim drugo značenje, nastup The Chimes počiva na stilu, ali 1 na svesti. Kao prvi veliki post-Soul II Soul sastav, The Chimes uleću pravo u Slobodan prostor osloboden blagim smirivanjem klupske euforije. Nije slučajno što su upravo Soul II Soul, posle svoje debi ploče izrazilo plesnog usmerenje, drugi album dosledno realizovali kao hyper-modemu soul ploču. Uz diskretnu pratnju akustičnog klavira i nebeskih violina, ono žto čini nesvakidašnjim pesmeThe Chimes jeste glas Pauline Henry koji zvuči kao genetska kombinacija Randy Crawford i Chake Khan. TAkva interpretacija napraviće od I Still haven’t Found What I’m LoldngPor bezmalo posmrtni gospel klasik, a sopstvene kompozicije The Chimes će položiti na temelj od najtvrdeg cmog mateijala zvanog rhythm and blues. To samo još jednom pokazuje da za budućnost soula nema boljeg rešenja od puta u njegovu veliku prošlost.

17