Ritam
3 (NE)OBIČNA LETNJA DANA
The Cure Happy Mondays Sinead O’Connor 800-Yaa T.R.1.8.E. Mhno Negra... Ovogodišnji "Glastonbury" je zaista trebalo doživeti. A kakoje izgledalo preživeti ga, izveštava Vojislav Nešić.
Blato. Žitko, gnjecavo i duboko taman toliko da se noga zaglavi do članka. I sitna kiša. I psi koji se motaju uokolo. I bezbrojni prodavci najsmrdljivije hraoe, još groznijeg nakita i isto takvih odevnih predmeta izvešanih na pročelje sklepanih tezgi, ili razlupanih kombijaprodavnica. Neki mladići uzvikuju; "Acid! Add! HaSiS! Add! A oko meni još i masa ljudi koji se u ovim uslovima sasvim dobro snalaze. Zapravo, njih taj apokaliptični pejsaž kao da rađuje. Konačno mogu gacati do mile volje; konačno se mogu i valjati; konačno mogu biti prljavi. Ružni, i prljavi i zli? Ne znam za ovo poslednje, Л ali da su prljavi to jesigurno. Verovat- Ш no su übedeni da tako mora biti. Odnosno, svakako, jer dtali su, gledali fotografije, gledali fllmove i znaju da je i na Woodstocku bilo slično. Oživljavanje, nikađ doživljenog a toliko željenog hipi ideala. Dakle, to je to, Glastonbury Festival ’9O. najved dogadaj te vrste u Evropi sa po sto hiljada gledalaca tokom svakog od ova tri prva letnja dana. A ja ga zapodnjem neslavno, poput zeca iz "Alise u zemlji čuda" - kasnim, kasnim, kasnim... Prvo, jer je London udaljen više
od dve stotine kilometara od ove doline; zatim, što je lokalni saobraćaj već satima u klasičnom "ćuti i čekaj" haosu; i na kraju, jer je neki genijalac sastavio fantastičnu satnicu po kojoj cela stvar počinje tačno u podne. Znači, propustio sam amcričke Skt > x- Galaxie 500 i senzacionalnu Ш decu britanske indie scene - Pale Saints i Lush, a od Neville НШр Brothers vidim tek autobus koji ШШ upravo napušta backstage dok ja | ШаШ vršim psihofizičku konsolidaciju ШШ I onđa nalećem na Fiachnu, gitaristu шШ Houthouse Flowers, koji oduSevljeno Ш viče; "Ej, ovo je sjajno! Koliko Ijudi! i Kakvo zezanje!", dok pored njega stoji f Liam, pevač iste grupe i trupka bosim nogama po raskvašenoj zemlji. Kakvi Irci,kažem ja, kađa su već ovde, a sviraju tek za dva đana. Mora da su reSili da udare kontru Happy Mondaysima koji nedeljama trube kako će sa sobom dovesti gomilu od stopedeset svojih prijatelja, đa pokažu svima šta je pravi party.
39