Ritam

U novom nastavku serije "roker kao novinar" Donald Fagen iz Steely Dan intervjuiše maga filmske muzike Enia Morriconea. Kako se proveo - pročitajte. Nekada je, ipak, lakše svirati...

p

rvi uspeh Enio Morricone je doživeo sredinom šezdesetih kada je komponovao muziku za filmove pokojnog Sergia Leonea - Za šaku dolara, Za dolar višeJDohar, ružan, rđav i Bilo jednom na Divljem Zapadu, da nabrojimo samo najčuvenije. Kada se pusti na nekoj zabavi, uvodni poklič i wah-wah iz Debar, ruian, rdav priziva viziju, u Tehniskopu, ciničnog revolveraša prezrivog pogleda koji žvaće nedopušenu cigaru. To je uslovni refleks u Amend, možda i širom sveta

Inspirisan Kurosavinim samurajskim filmovima, Leone je pravlo vesterne koji su, delimično, bill veliko, ekstravagantno poigravanje sa kaubojskim filmovima. Barokni zapleti, uglavnom vezani za pohlepu i osvetu, nisu bili toliko intereantni koliko slike: suncem spržene ravnice, čizme, mamuze, oružje, sočne ženske i ružna lica zlikovaca. Kroz tu nezgodnu oblast jahao je otpadnik, obično Clint Eastwood, "anđeo čuvar" koga je Leone uputio da sredi stvari. Da se raspravljati, ali je najvažnija stvar u tim filmovima, uz cigaru, bila Momconeova muzika. Ona nije funkcionisala kao konvencionalna pozadina, već je bila isturena u prvi plan. Dok je Leone naduvavao vestem obrasce do monstruoznih proporcija, Morricone je, oslanjajući se na japanske uzore, punio muziku perkusivnim efeklima, zvucima rikošelirajućih metaka i odsečnim slogovima italijanskom muškog bora. Sigumo je da u prvih deset minuta filma Za šaku dolara ima vise pucanja bičem nego u svim naslovnim vestern temama Frankie Lainea zajedno. Taj efekat prenaglaJavanja samo je bio potenciran čudnom mešavinom stilova. Bolerom za surf gitaru ili poskočicom za usnu harmoniku i simfonijski orkeslar. Jednostavne, dirljive teme za gudače i sopran bez reči čuvane su za ključne momente. U proteklih nekoliko godina neki ekstravagantniji rock sastavi i new age gomila su prihvatili Morriconea za svog duhovnog vođu. U međuvremenu, on je, posie stotina filmova kojeje uradio tokom godina, odbacio svaštarski stil iz "špageti" perioda i sada, kao šezdesetogodišnjak, je jedan od najetabliranijih kompozitora fflmske muzike. Jedno od poslednjih njegovih dela je i skorza "Prokletnike rata" Briana De Palme. Nedavno sam imao priliku da razgovaram sa Momconeom u jednom bant na Menhetnu. Sa njim su bili njegova žena Maria i prevodilac. Nikada nikoga nisam intervjuisao ranije, a bio sam i ometen nedostatkom sna i pokvarenim magnetofonom. Morao sam da zapisujem odgovore. Za stolom, preko puta mene, je sedeo čovek koji je stavio operu u "konjsku operu" i posmatrao me je kroz naočari sa debelim cmim okvirom. Bio sam toliko nervozan da sam prekršio novinarsko pravilo oko plaćanja pića i račun je sredio sagovornik. Izvini, E.M.! Ono što sledi je moj zapis Morriconeovih odgovora. Pitanja sam sastavio naknadno posećanju. FAGEN: Maestro, slika koja ja imam o italijanskom filmu uglavnom je zasnovana na Felinijevim delima Osam ipo i Slatld iivot. Kada ste pisali muziku za špageti vesterne tokom žezdesetih da li je zaista bilo tako neobuzdano zabavno? MORRICONE: Ti filmovi su se bavili malom grupom ljudi koja je ustajala u jedanaest sati pre podne i živela noću. Tada, kao i sada, ustajao sam u pet ujutro da bib komponovao i legao u devet uveče. FAGEN: Vaia muzika je, ovde u Americi, živela poseban život, odvojen od filmova. Tokom poslednjih nekoliko godina vaš uticaj je očigledan u rock muzici i medu avangardnim kompozitorima. Zašto je muzika iz vestema od pre dvadesetpet godina glavna stvar naokolo? MORRICONE: Neznam. Kažite vi meni.

FAGEN -.Pa... MORRICONE: Imam ja jednu hipotezu. Kad započnem temu, recimo u D molu, nikada ne napuštam taj tonalitet. Ako počnem u D molu, onda i završim u D molu. Ta harmonska jednostavnostje pristupačna svakome, FAGEN: Zar nije istina da su Leoneovi filmovi zbog uzdizanja mitskih struktura, stripovskog vizuelnog stila i naglašene ironije sada prihvaćeni od umelnika kaosignal estetske transmutacije? Zar nije, takode, istina da jevaša muzika odražavala i siavila Leoneovu viziju oslanjajući se na isti nedokučivi katalog žanrova - holivudski vestem, japanski samurajski film, američki pop i italijanska opera? Da je vaša muzika funkcionisala "unutar" filma kao narativno sredstvo, a "spolja" kao komentarironičnog lakrdijaša. Sve zajedno, zar to nije "postmodemizam" u smislu prekoračivanja granica umetničkih sredstava, u stvari, uspostavljanje nove narativne ravni zasnovane na samim tim sredstvima. Zar nije to no što privlači donji Menhetn? MORRICONE: (sleie ramenirna) .. ••••••• FAGEN: Šta je sa vašom upotrebom neobičnih instrumenata? Koristili ste Zamfira, virtuoza na panovoj fruli, zviždače, ljudski glas. Dali čujete posebnu boju kada gledate scenu? MORRICONE: Kada pižem neki pasai, vidim ko je Slobodan. Ako je violinista van grada, onda je tu odlični flautista koji nema šta da radi. Nekad je čak i jednostavnije, u Misiji lik u filmu svira obou, pa... FAGEN: Posle pisanja muzike za toliko filmova mora da je teško doći do novih ideja. MORRICONE: Pogledao sam Nedodirljive u ponedeljak. Na povratku u hotel u taksiju sam smislio temu i odsvirao je De Palmi u utorak. FAGEN: Radili ste sa puno reditelja od koji svaki mora da predstavlja poseban problem za kompozitora. Imam ovdespisak... kakoje bilo raditi sa Bertoluccijem? MORRICONE: Bellissimo! FAGEN; Pontecorvo? MORRICONE: On mi je staru prijatelj. Bellissimo! FAGEN: John Boorman? MORRICONE: Bellissimo! FAGEN: Terrence Malick? MORRICONE: Nesrećan čovek, ali hello, bellissimo! FAGEN: Roman Polanski? MORRICONE: Bellissimo! FAGEN: Brian De Palma? MORRICONE: Bellissimo! FAGEN: Sergio Leone? MORRICONE; Bellissimo! FAGEN: Vaša muzika za Leonea ima u sebi dosta humora. Dali planirate da komponujete za neke koraične ili polukomične filmove u bliskoj budućnosti? MORRICONE: Ako mi ponude. Mogu komponovati samo za one filmove koje mi ponude. FAGEN: Maestro, da li ponekad ponovo poželite da svirate trubu? MORRICONE: Truba je iscrpljujuća. Oduvek sam želeo da komponujem 51