Ritam

• To ste slušali na rodendanima... Kebra - Da. Devojčice su volele Bay City Rollerse, a mi Slade, The Sweet i T. Rex. Mada je pravo slušanje T. Rexa došio tek kasnije, kad smo se vratili malo na to. Dobro, da se vratimo i mi. To je Novi Sad. 1978. Mali Brane Babić ide u sređnju, usmerenu, školu, kao prva generacija po novom zakonu. Njegova starija sestra, Biljana, počinje da sa svojim ženskim društvom sluša rock muziku ozbiljnije - muzičke rasprave u kući na relaciji "ko je bolji - Led Zeppelin ili Deep Purple", pri čemu su Purple Branetovi favoriti, kao i obično među braćom i sestrama, ostaju zauvek nerazrešene. U meduvremenu stariji brat (oni su bitni) dobrog Branetovog druga, radi osvetljenje na koncertima ondašnje novosadske grupe Ibn Tup, koja putuje na vojvođansku turneju kao predgrupa Buldožerima. Na ovoj avanturi su prisutm Brane i njegov drugar. Kebra - Mi smo pravili reklamu Buldožeru tako što smo iSli po gradu i na "lajavac" najavljivali koncert. U to vreme kad smo mi to sve radili, još su se pravili oni Boom festivali, od kojih su dva ili tri bili u Novom Sadu, još dok je bio Smak (evo njih opet - prim, ured.), Buldožer. Parni Valjak, Suncokret. U Novom Sadu je i inače je stalno bilo koncerata. • Sta je bilo sa ljudima iz tog tvog društva koje je išlo na njih? Kebra - U to vreme, pred kraj sedamdesetih godina, svi smo nešto ludovali, čitali knjige. crtali, pisali, svako se u nekom svom fazonu bavin nečim kreativnim, svi smo počeli da imamo neke svojc grupe. Tad nas je sve počelo drmati predpunk predpraznično raspoloženjc. Već se formiralo ono što ćc nas celi život držati i Sto nam je promenilo smisao i način življenja. • Prelpostavljam da nećeS tvrditi da si sa Slade i The Sweet prcšao odmah na Sex Pistols. Svi produ krozjedan pretcnciozan period n meduvremenu. Kebra - Ma, da. Taste, Tangerine Dream, Pink Floyd, bilo je svega toga, mada su mi neke druge stvari ostale bitne. Na primer, slušao sam i Patti Smith, Joni Mitchell, James Taylora... The Doorse sam u to vreme jako voieo, baš jako. Pa i Jefferson Airplane - ali sve je to bilo neko nabacivanje, nije bio izgraden stil slušanja muzike. Možda prva grupa koju sam stvarno zavoleo kao grupu bili su The Doors. Verovatno sam tad prvi put pomišljao na pevanje, jer Morrison je u tom trenutku sigurno emocionalno uticao na moju mladu ličnost - koja je uticajima bila sklona. The Doors su

inače vrlo pogodni da privole. Druga stvar koja mi je bila bitna, bili su - ne sam tvoj Neil Young - već cela ekipa: Crosby, Stills, Nash & Young. « Ali staje to štoje povezhalo ta imena osim ćinjenice da si ih ti okupio oko svog gramofona? Jednostavno, postojala je ta atmosfera nečeg lepog i iskrenog, koja je bila preduslov za predstojeći punk. * Na tom lepom krajn sedamdesetih, pre našeg novog lalasa, dogadale su se i dnige sivari, u stripu ilifilmu, koje su nagoveštavale da ie se nesto iznenađujuče desiti. Kebra - Da, prikupljala se ta neka pozitivna energija. Iz te pozitivne, dobre energije nešto se pretvorilo u pozitivnu ekstremnu energiju koja je kasnije promenila sve. To se moralo desiti. Punk u svetu i kod nas. PROŠLOST DUBOKA Kraj sedamdesetih ipak nije bio nimalo idilično okruženje, i, makar koliko sećanje iskrivljavalo činjenice, tada se sve svodilo na neku vrstu kulturne gerile. Tek je počelo da se masovno putuje i tek se počelo sa donošenjem ploča - "originala" - iz inostranstva. To je dopustilo mogućnost da, nasuprot kontrolnim punktovima rasprostrtim od škole do mesne zajednice, deca počnu da shvataju šta, se u svetu dešava i kako da prave muziku kakva je "originalna" - a to jevodilo u istinsku originalnost. Jugosloveni su tada ponovo naselili svet. Kebra - Ne znam ko je od tog starog društva u tom kvartu gde i danas živim Grbavici - jednog dana doneo ploču Sex Pistolsa. Mi Si smo na to otkinuli - nije prošlo ni dve nedelje, a osnovaii smo prvi band. Vrlo brzo smo svirali u jednom novosadskom klubu, mislim čak pod imenom Abortus. Posle je bila jedna grupa Pankreas, pa Direktori a letači. Grupa Pankreas je već nastupala na punk festivalu u hali Pinki u Zemunu. To se jezivo brzo dešavalo, grupe su se menjale tempom od pet dana jedna, a šestog dana već druga grupa, sa potpuno drugim ljudima, sve n0v0... Onđa sviraš dva koncerta, raspadneS se, ali nema veze, opet skupiš grupu, ona nema nijedan koncert, a već se raspadne. Ali dešavalo se nešto, postojali su prostori u kojima se stalno sviralo i bilo je nevidene energije. U Novom Sadu je postojalo brdo punk bandova Gomila G, Crtani pacovi, Dva minuta mržnje, a nešto malo kasnije i u Beogradu su se pojavili neSto zanimljiviji sastavi, kao jedna lavina. Sad mi je sve zbrkano i nikako ne bih mogao hronoloSki to da poredam - sve se dogadalo u isto vreme - ja

14