Ritam

DISKOGRAFIJA:

LOU RfED (RCA) 1972. *** Otresanje pepela Velvet Underground nije tako lako išlo - ovi snimci sa cenjenim studijskim muzičarima iz Engleske (Wakeman i Howe iz Yes), tek ponegde dosežu nove dubine jednostavnog, a ipak onostranog rock’n’rolla. Tranzitna ploČa, negde između sugestivnc, epske anarhičnosti ranih Velveta i koncentrisane žestine iz njihovih kasnijih vremena, ploča koja je govorila o traganju, a nc nalaženju. TRANSFORMER (RCA) 1972. ***** Trijumf. Kemp je bila novootkrivena igra koju su David Bowie i Roxy Music u kasnijim godinama uspesno doveli do vrhunca, ali je Lou Reed (u Bowieovoj produkciji) na ovoj ploči uspešno iskoristio mogućnosti koje pruža taj način pričanja sa svesnim odmakom od predmeta priče. Mala studija New Yorka i ogromne raspukline između njegovog lica i naličja. pukotine koja je bila dom mnogim sudbinama. Walk On The Wild Side je upisala Lou Reeda u kolektivno pamcenje. BERLIN (RCA) 1973. ***** Jedna od najboljih ploča ranih sedamdesetih. koje će ostati upamćene kao vrerae gubitka svih iluzija iz prethodnog, naivnog perioda rock’n’rolla. Razbijeno ogledalo se više nikad nije sastavilo, a Lou Reedovo unutrašnje putovanje kroz životnu izgubljenost na ovom albumu ostalo je kao jedno od obeležja čemernosti celog razdoblja. ROCK’N’ROLL ANIMAL (RCA) 1974. ***l/2 Kratak uvod u Reedove priče, koje su na ovom koncertu uvijene u uspelu hard rock oblandu. SALLY CAN’T DANCE (RCA) 1974. **l/2 Ponovni komercijalni uzlet (Top 10 u S.A.D.) kroz vraćanje New Yorku u njegovoj pred-punk noćnoj glamouroznosli sredine sedamdesetih. Ovde više nije bilo kerapa, Reed je sam od sebe usposlavljao odmak, opasno se približavajući samoparodiranju. LOU REED LIVE (RCA) 1975. *** Još malo Rock'n'roll Animala. METAL MACHINE MUSIC (RCA) 1975. (?) Jedan od najslavnijih ekscesa u istoriji rock muzike sastojao se iz jednoličnog metaloidnog zvuka snimljenog preko četiri strane. Radilo se o uobičajenoj Reedovoj protivurečnosti - nešto što je navodno bio akt sa visokim urnetničkim ambieijama, ustvari beše samo njegov način da usred totalnog pretvaranja rock muzike u rock biznis učini jedan mali, kontroverzni pokušaj da se odbrani, ismevajući industriju i ideju "Lou Reeda" kaozvezde, koja mu je bila namenjena. CONY ISLAND BABY (Arista) 1976. *** Staloženo i pomalo bolno šetanje kroz seriju raspoloženja i priča o likovima s one strane ograde koja deli normalan živol od senke življenja u kojoj su obitavali neki drugi. Lou je bio već toliko zasićen samim sobom i onim što su drugi očekivali od njega, da se pomirio sa ulogom svoje karikature (pogledajte omot), svesno ispunjavajući očekivanja drugih. ROCK’N’ROLL HEART (Arista) 1976. ** Kao da je iz svojih priča o izgubljenosti drugih, Reed sam skliznuo u izgubljenosl, ova ploča poseduje samo moraenle fokusiranosti i dosta samoponavljanja. Sa ovako tanušnom pločom, više nego ikad izgledao je kao dinosaurus koji očekuje propast. WALK ON THE WILD SIDE - BEST OF (RCA) 1977. Kompilacija koja je u ono vreme izgledala kao stavljanje tačke na jednu solo karijem koja nikad nije ispunila obećanja. STREET HASSLE (Arista) 1978. **** Kao jedan od definitivnih prethodnika punka, Lou Reed je mogao da dopusti sebi da se u njegovo vreme vrati prljavom, guslom zvuku rock’n’roll sastava koji se ruga svima i proživljava drame paralelnog života. Poglavlje za sebe bila je naslovna ulična epopeja o slučajnoj smrli, napisana kao dijalog pracen zaraznom temom za gudače. Još jedna džinovska pretencioznost s kojom se Sarmantno provukao - ali nije li njegova karijera dobrim delom bila baŠ takva? LIVE - TAKE NO PRISONERS (Arista) 1978. **** Dupli album uživo kojim se otresao nekih duhova prošlosti, ismevajući javnu predstavu o sebi.

THE BELLS (Arista) 1979. ***l/2 Kraj sedamdesetih po svemu - sindrom raspadanja poznatih struktura dosegao je vrhunac i eksperiraentisalo se sa svim i svačim. Reed je posegao u jazz (Don Cheny gostuje na trubi), više kao način shvatanja muzike, kreirajuci Slobodan, improvizovan. a minimalistički rock’n’roll, koji nije nikom nišla dugovao. GROWING UP IN PUBLIC (Arista) 1980. **** Kao da je new wave konačno sligao do Reeda, osveženog i novim pozitivnim promenama u svom životu - ovo je njegovo najuravnoteženije delo unazad godinama. VrativSi se na bazičan zvuk rock četvorke, opet je izvukao maksimum iz jednostavnosti, sa radošću se šaleći sam sa sobom i sa svima drugima. Humor i eksplozivnost čine ovu ploču njegovim pandanom Iggyjevih New Values, početkom novog doba. ROCK’N’ROLL DIARY 1967-1980 (Arista) 1980. Solidna kompilacija celog Reedovog rada (sam i sa Velvetima), sa odličnim propratnim tekstom. Slaba mesta - Lou solo. BLUE MASK(RCA) 1982. ***** Novo doba je krunisano ovim velikim flertom sa ogoljenim Velvetovskim akustičnim zvukom, uz stav prema svetu koji je otkrivao jednog zrelog Lou Reeda, čoveka koji je mogao da se nosi i sa samim sobom i sa svojim dilemama i strahovima. a ne samo da ih proživljava kroz druge likove. Velika pouka koju je Lou naučio bila je da samo nosed se sa svojim ograničenjima možemo govoriti o drugima. LEGENDARY HEARTS (RCA) 1983. **** Kamerne drame uz akustičnu gitaru retko su u Reedovoj verziji imale takvu unutrašnju lepolu kao na ovom albumu koji je na još intimniju sfem preneo novostečenu sposobnost svog autora da progovori i o samom sebi, direktnije nego ikad. LIVE IN ITALY (RCA) 1984. **** Zaokruženje ovog drugog vrhunca u karijeri, sa kombinovanim materijalom - polo solo, pola sa albuma Velvet Underground. NEW SENSATION (RCA) 1984. *** Novi, pozilivistički Lou Reed u vreme proevata video popa, pokušavao je da stilizuje jednostavne, čvrste rock zvuke. Tamo gde je Bowie sa Let’s Dance uspeo da se pretod u novostvoreni obrazac površnog MTV-jevskog pop-rocka, on nije mogao da udni ništa višc osim da demonstrira zavidan polet i oslobodenost balasta svih svojih prethodnih udaranja glavom o zid. CITY LIGHTS - CLASSIC PERFORMANCE (Arista) 1985. Zbir najboljih snimaka sa albuma za Aristu. MISTRIAL (RCA) 1986. *** Negde usred turbulentne sredine osamdesetih, sa eksplozijom nezavisnih gitarskih sastava i novih cmih muzičkih žanrova, ovo je iskren pokušaj da se odgonetne kuda ovaj svet ide. Ovde su sve naznake onog što je usledilo - Lou Reedovo konačno pretvaranje u Velikog Ozbiljnog Autora. NEW YORK (Sire/WEA) 1989. **** Vratio se kao jedan od glavnih obnovitelja nekada snažne moralističke uloge rock muzike, uz druge velike autora koji su preživeli dok se istutnjala groznica plesnog popa. Problem novostečne uloge Lou Reeda bio je u tome što je njegov stav izgubio na dubini, na zalaženju sa druge strane života, mada je navodno, upravo to bila njegova namera. Vraćajud se na svoju životnu temu - milje najveceggrada na svetu i njegovih ljudskih priča, pojavio se u toplom, skoro staračkom svetlu, ne kao zadrti izazivač svih konformista, već više kao čovek koji ima razumevanje za zaista svakoga. RETRO (RCA) 1989. Još malo najboljeg 0d... SONGS FOR DRELLA (WEA) 1990. (sa John Caleom) **** Kamerni oproStaj od Andy Warhola pretvorio se u jedan od najdirljivijih projekata obojice autora. Glavna tema bila je - gubitak. MAGIC AND LOSS (Sire/WEA) 1992. ***** Remek delo koje dodiruje individua lističku sušfinu Reedovog rada - neponovljiva jedinstvenost iskustva sa samim sobom završava se, prirodno, suočavanjem sa smreu. Sublimacija njegove estetike - uz najmanje zvukova najviše prenesenog slušaocu, ploča čiji ton savršeno odgovara zagrobnom ugodaju teme. BETWEEN THOUGHT AND EXPRESSION (RCA) 1992. Tri kompakt diska objavljenog i neobjavljenog malerijala - autorizovan izbor nepodopStina i vrhunaca jedne od onih karijera koje su učinile rock muziku veliкош osećajnom stvari.

31