Ritam

SF Autostoperski vodič kroz galaksiju

"Postoji leorija koja kaže da бе, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha Veseljene i zašto ona postoji, ova smesta iščeznuta i biti zamenjena nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već desilo" Daglas Ađams Sve je počelo pre šesnaest godina kada je Daglas Adams napisao radio-seriju “Autosloperski vodič kroz galaksiju" i nenadano postao popularan. Übrzo, stvar je izmakla kontroli i već je bila snimljena TV serija, izrezano nekoliko ploča, a u periodu izmedju '79. i 'B2. izdat i trodelni roman koji je proširioi piščevu popularnost i smestio ga u kultne SF autore - u tu večno sumnjivu fijoku odabranih. Štaje, zapravo, "Autostoperski vodič kroz galaksiju" i zašto je Adams danas pisac zavidne čitanosti? Već dugo, zaista dugo naučna fanlastika nije mlad žanr (na nesreću svih onih autora i kritičara koji upravo u negaciji pomenute sintagme traže izgovore za svoje promašaje i nedoslednosti), već literarna disciplina potpuno oformljenih i etabliranih uzansi. Neki se danas bave čak i posluliranjem takozvanih “podžanrova" iste, ali držim da to rade oni koji nemaju pametnijeg posla.

Godina u kojoj je izašla prva knjiga u seriji (AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU, 1979.) bila je svakako godina do koje je mnogo šta već bilo napisano, nacrtano i snimljeno. Upravo zbog gore navedene starosti žanra neću govoriti o Adamsosvoj originalnosti, jer blistava SF originalnost u najmanju ruku znači biti rođen pre Herberta Džordža Velsa, "bolesniji" od Filipa K. Dika ili, recimo, izuzetnijiu od Reja Bredberija. Adams se nije ni trudio da bude nešto od toga (a i rođen je tek '52. godine), osim, možda, neozbiljniji od svih njih što je i presudno markiralo njegova dela kao svojevrsno osveženje. Kao veoma duhoviti pisac, Daglas Adams nije izbegao definiciju, tako da su mnogi kritičari požurili da ga opišu kao jednog od najveštijih autora koji parodiraju žanrovske konvencije, stereotipe i klišee, u ovom slučaju - jedne spejs-opere. Ipak, smatram da je Adams, osim besprekorne maštovitosti, postao enciklopedijski pisac upravo zbog toga šlo to nije. Ozbiljnost žanra je izbor načina kojima je ta eksplicirana uslovnost ispoštovana. Opšte je mesto da se humor i žanrovska čistoća ne isključuju, naprotiv. Neretko, veličina piščevog književnog talenta dokazuje se bistrinom, umešnošću i merom njegovog humora. Kada je žanr u pitanju niko me neće übediti daje, recimo, Čendlerova opuštenost umetnički hipertofiranija od uštogljenog manira jednog Kanona Dojla, ili, da je religijska ozbiljnost Čester-

tonove genijalnosti, na primer, žanrovski nadređena Hemetovom crnom gegu, Daglas Adams je, ponavljam, veoma duhovit pisac i to ne samo na nivou dijaloga, što je mnoge upravo i zavelo na pogrešan trag. Glavni lik 'autostoperske odiseje" je jedan priručnik po kom je prva knjiga serijala i dobila ime. "Vodič" je zapravo jedna neobična kompjuterska knjiga enciklopedijskog tipa, “nezamenjivi partner svakog autostopera", lista svih poznatih i nepoznatih gaiaksija, planeta i vrsta, kojeg pišu galaktički autostoperi, posećujući i klasifikujući ih usput, na svojstven način, Takođe, u njemu se može naći definicinja gotovo svih pojmova koji postoje, kao i razne pomoćne floskule koje u svom bizarnom lavirintu predstavljaju najduhovitije stranice dela. Ostali likovi su više manje humanoidni i spletom maštovitih koincidencija oni lutaju vaseljenom u nadi da će doći do odgovora na ključna pilanja o postanku života, univerzuma i "sveg ostalog". Kao Zemljanin i Englez, Adams za glavnog junaka imenuje Artura Denta (“tvorac sendviča" iz gornjeg naslova) koji је jedan prosečan i sasvim prostodušan Englez. Tu je, njegov prijatelj humanoidni vanzemaljac i autosloper Ford Prefekt, koji je Zemlju i njene stanovnike britanski odmereno i neodgovorno u "Vodiču" definisao kao "uglavnom bezopasne", sjajni kontroverzni lik Zaphod Biblbroks ("dvoglavi predsednik"), nenadmašni Marvin (“depresivni robol"), kao i

128