Ritam

Andy - Da, ali i tu je najbitnije da li postoji neko stvamo osećanje iza te muzike. Imaš grupa koje samo žele da šokiraju, koje su namemo otkačene samo zato da privuku pažnju. John - Meni su Butthole Surfers baš takvi. R- Ne bih se složio. John - Oni odskaču, ploče su im sjajno snimljene, slatkiš za slušanje, ali ono što me je uvek uznemiravalo u njihovoj muzici je to što nikako nisam uspevao da otkrijemkoja je njihova ideja iza takve muzike. Možda nešto nisam dobro razumeo, ali za mene je to besmisleno šokantna mizika. Rob - Razlika njih i nas je u tome da mi ne želimo sve vreme da budemo jedinstveni i neponovljivi. Ne želimo da namemo budemo neobični, baš nasuprot tome, hteli bi đa naše pesme i dalje imaju refrene i prelaze, da ne izgubimo te tradicionalne osnovne stvari u госк muzici. Andy - Pošto Ijudi ne znaju kuda da se okrenu, sada kao da imaju tunelski vid. Možda će proći još vremena pre nego što dođe neko mlađi i započne nešto stvarno novo. Rob - Ima i Ijtidi koji će večito trajati radeći jednu istu stvar. Da li si slušaoNßßQ? Počeli su ranih sedamdesetih svirajući čisti ritam i bluz. Već dvadeset godina Snimaju takve ploče, za jeđnu malu firmu - meni je to divno, mada oni ne pomeraju nikakve granice i ne ruše nikakva pravila... John - ...zato što imaju svoju ličnost, koju nema nijedan drugi band. Takve grupe traju. A one imaju svoju ličnost zato što iza njihove muzike stoji jake ličnosti tih Ijudi. ISTORUA UMETNOSTI PO ČULIMA Andy - Ne marim mnogo za to šta drugi misle o Nomeansno, ali kad se jednom raspadnemo voleo bih da se o nama priča kako smo zvučali kao mi sami, a ne kao neko đrugi. Moje omiljene grupe - The Residents, The Ramones, Јоу Division, čak i Elvis Costello - bile su baš takve. Cim ih čuješ, znaš da su to oni, Muzika je jedna od retkihumetnosti koju nije uništilo samozadovoljstvo. Još uvek možeš nešto sam sebi da odsviraš u svojoj sobici i da ti to pmži uživanje. lli da odsviraš nešto svoje bilo kome na ulici. Ako si pisac, to je vrlo vrlo teško - kako da napišeš roman i čitaš ga samom sebi? Ili da izađeš

na ulicu i zamoliš Ijude da pročitaju tvoju novu knjigu koju si, eto, upravo napisao? Slikari su takođe nesrećni jer moraju da poznaju ceo niz tzv. "pravih" Ijudi po galerij ama i novinama, da budu fmi prema njima, ne bi li dobili priliku da izlažu na "pravim" mestima. Pri tom, obična mazarija nekogklinca - glavakaokrompirnapapiru-jednako je vredna kao nečiji izraz, onoliko koliko i bilo koja slika akademskog slikara. Mazarija neće doći do pimo Ijudi i neće uticati ninakoga, ali je kao izraz jednog čoveka jednako vredna kao i najbolja slika priznatog umetnika. Muziku je, čini mi se, malo lakše Ijudima predstaviti. John - Direktnija je kao oblik komunikacije. Vizuelne umetnosti su suptilnije, ali imaju tu manu da ne mogu da te potpuno okupiraju - sliku ili fotografiju pogledaš i odšetaš dalje. Sa knjigama nije tako, one te obuzmu potpunije, ali šta ćeš sa njom ako ne znaš da čitaš? Muziku svako može da sluša i da je ođmah razume. Mi jesmo vizuelna bića, ali to čulo je najveštačkije od svih koje imamo. Čulo sluha dopire dublje i direktnije deluje na osećanja. Ali čulo koje deluje najdirektnije je čulo mirisa. Ono najsnažnije deluje na tvoje sećanje - kad osetiš neki miris onda se setiš da je tako mirisala kuhinja tvoje majke kad si imao pet godina, naprimer, i to izazove određeno osećanje u tebi. I toga se vrlo jasno možeš setiti, na način na koji se nikad nećeš setiti kako je nešto izgledalo ili zvučalo posle 20-30 godina. Suguran sam da će sledeća nova oblast umetničkog izražavanja biti - mirisna umetnost АшЈу - Muzika utiče na celo moje telo. John - Ima direktne osećajne posledice. Andy - Sad je to lakše nego ikad, trebaju ti samo tri momka, pojačalo i instrumenti, i možeš sviratio vrlo glasno. Nekad im je trebalo 120 Ijudi za isti efekat, znaš, prve, druge i treće violine, oboe itd. Bio sam jednom kod nekog prijatelja čiji je otac obožavao klasičnu muziku - u jednom trenutku, uveče, pustio je jednu simfoniju od Malera i rekao - "Ijudi obično slušaju klasiku kao ргаteću muziku dok nešto drugo rade, a to je ovako trebalo da zvuči" - odvmuo je do кгаја dugme za glasnost, dok nisam osetio da mi se telo trese, pa sam morao da ga zamolim da malo utiša. (Nastaviće se)

Marian Ogrinc