Ritam

poštovani i kod njih, u holandskim new wave кшgovima. To je sve bilo u isto vreme i kod nas i kod njih. Našli smo se čak i na takvim sitnicama kao što je naša predstava o Rolling Stonesima - on je jednom prilikom radio intervju sa Keith Richardsom za neke novine - mi nismo imali priliku da pričamo sa njim, naravno, ali smo svi zaključili zajedno i uglas da je Keithpravi tip, a Mick Jagger sranje. Bilja - David je nas shvatio kao kreativne Ijude koji upoznaju iste takve Ijude u drugoj sredini i otkrivaju da suna istoj talasnoj dužini. Madaje on dvadeset godina stariji od nas, o zbivanjima u poslednjih desetak godina imah smo identičan način razmišljanja. U tome je bilo ono pravo samopotvrđenje. Ne toliko u tome što je on posle doveo TV ekipu sa VPRO stanice da nas snima i napravi nam spot. Bebec - Odjednom skapiraš da se isti ukus gaji i tamo i da imaš svoje mesto u svetu, mada to nisi ni znao. R- Mi živimo u tolikoj izolaciji da ništa o tome i пе znamo. Bebec - Naravno, a njima je to utoliko fascinantnije, što odavde dolazi neko "njihdv", пеко ko pripada njihovom krugu kao da je rastao sa njima. Nama je to samopotvrđenje, a njima oduševljenjeL ВПја - Njega je fasciniralo to što snao mi odrasli na istoj muzici na kojoj je i on odrastao. I to nas je odvuklo u razgovore o transcedentalnoj. međitaciji, afričkim crncima, svemu... R- Da, aii osnovna razlika između nas i njih je u toraa što nama ništa od sve te muzike nije bilo na dohvat ruke. To je пека naša priča - prisiijeni smo da upotrebtjavamo imaginaciju, da bi smo došlo do onog što je njima, tako reći, iza ćoška. Sećam se da sam nekad, slušajući muziku sa radlja iii kasete - recimo Stranglerse - zamišljao kako to izgfeda, kako ti Ijudi izgledaju, kako svlraju, kako se pravi takva muzika. Naš čovek je uvek morao da na osnovu jednog delića podatka zamišlja celu sliku, za razliku od prosečnog tamošnjeg konzumenta koji ode na koncert, kupi ploču u radnji i to je to. Ta nužna upotreba mašte je ono što je stvorilo našu rock muziku i naš novi talas kasnije. Bilja - U tom smislu smo mi rrmogo kvalitetniji, jer пага je mnogo toga u startu uskraćeno. Ali fora je u tome što to pravi tipovi odande kapiraju - ono poštovanje koje smo mi tamo doživeli je

neverovatno. Njih je to više drmnulo nego nas kad bi provalili sve to kako smo došli, na koji način smo sami pravili studio i kad bi to povezali sa našom muzikom, oni bi bili više oduševljeni tim međusobnim prepoznavanjem nego mi sami. Posebno kađ su čuli još i albume Discipline kičme i Obojenog programa koje smo nosili sa sobom ipak oni nisu imali nijednu informaciju o našem postojanju - samo su nas pitali: "zar su svi bandovi kod vas tako dobri". Na kraju, posle svega, taj momak sa VPRO televizije, jedine stvamo nezavisne stanice u Holandiji, našao je da ima moralnu obavezu da napravi emisiju o Srbima, mada mi nismo nijednom pomenuli bilo kakvu politiku. Nama je to bilo bezveze da se spominje, ali on je preko nas shvatio koliko velika stvar stoji iza celog našeg napora i poštovao je to. Oni znaju da cene kad vide da si se sam izdigao i da grizeš za to što radiš, bez obzira šta je to. R- Gde se sve to dogada? Bilja-U Metslawieru, tom malom, jakom lepommestu, 200 kilometara odAmsterdama, 6 od mora. Ali svi tamo dolaze zbog studija. Kraj užasno podseća na Vojvodinu... R- Vojvodina, samo sa morem! Bilja - Pa da! Sve je užasno ravno, glupo i depresivno... Bogato i dosadno. Nismo imali novaca za provod po Holandiji, pa smo ostali u studiju kod Mileta i kađ smo ga završili. Muzičari iz drugih delova zemlje su-dolazili, videli bi nas, hteli bi da čuju šta to mi radiino i tako su se stvarala drugarstva, tako da smo uleteli direktno u centar zbivanja - odjednomsu oko nas bila dva čoveka koji SU bili u.direktnoj vezi sa dve najpoznatije holandske grupe ikad - Fokus i Urban Dance Squad. Klavijaturista izFokusa, David, namjena kraju i gostovao na ploči, u pesmi "Papa David & zla deca", a spot nam je snimio čovek sa VPROa koji je rađio prve spotove za UDS, preko kojih su se oni probili. Budući da u Holandiji bukvalno nema pravog rock 'n' roll radija ili televizije, a da se VPRO, kao nezavisna institucija bayi kulturom u celini, to je bio otprilike maksimum koji se za tako kratko vreme u Holandijl mogao postići samo svojim pojavljivanjem. I onda shvatiš da nema straha - gde god sad odem, u Englesku ili bilo gde, znam da imam svoje mesto. R- Misliš da je to bilo prednost što ste ovde sazrevali? 34