Ritam

Jedan covek - jedna muzička karijera. Kratka usmena rekapitulacija Nick Cavea. R- Prvo si napustio Meibourne da bi otišao u London, potom London da bi živeo и Berlinu, gde si proveo puno vremena. Napustio s! i njega da bi bio dosta dugo н Sao Paolu... Da П si tamo konačno nalao mesto kao stvoreno za sebe, ili mitliš da ćeš i nfega jeđnom ostavitl? Cave- Ne, ne, ne... uopšte se пе osećam tako. Mislim đa sam Australiju svojevremeno napustio sa krajnje naivnim pogledima na svet - verovao sam da je ostatak sveta zasigumo bolje mesto od nje. Ono što se đesilo je đa sam - što sam više putovao okolo - sve više i više đolazio do zaključka da mesto samo po sebi nije bitno. Ono što je bitno i jedino zaista trajno jeste ono što se događa negde u tebi. Samo to ima neku težinu. Već đugo vremena se seljakam sajednog mesta na drugo, iz jeđnog grada u drugi... Ni u jednom se do sad nisam osećao posebno srećnim i ispunjenim. Da buđem sasvim iskren - osećao sam se sjajnoußerlinu, ali mislim da je to imalo veze iskljućivo sa srećnom životnom fazom u kojoj sam se nalazio u to vreme. Shvataš - to je imalo veze sa određenim događajima i konkretnim Ijudima, a ne baš sa samim gradom, mada mi je zbog toga i grad ostao u relativno ugodnoj uspomeni. Ono što mi se sada dešava je da naprosto ne osećam nikakvuWezu ni sa čim. Ne mogu da uspostavim osećajnu vezu sa gradom u kome sam, bez obzira na to koji je grad u pitanju. Proveo sam neko vreme u Sao Paolu, međutim sad sam ponovo nazad u Londonu. Tapio živim, ali ne osećam apsolutno ništa za njegaj apsolutno ništa. Jedjno mesto za koje sam stvamo emocionalno vezan je Australija. R- Samo jedan muzicar - Mick Harvey - pratio te je sve vreme, tokom cele tvoje karijere, od Boys Next Door do The Bad Seedsa. Koliko je saradnja sa njim nerazdvojan deo tvog rada? Cave- Mick je moj veliki prijatelj. Savršeno se razumemo. I to je obostrano. Zapravo mi ргоvodimo jako mnogo vremena daleko jedan od drugog, uopšte nismo stalno zajedno, a kad god se sretnemo, razumemo se u potpunosti. To ti daje neku ideju o tome koliko smo duhovno bliski.

Što se muzičkog dopunjavanja tiče, on je... ustvari, tu se radi više o meni. Obično meni na pamet padne neka ideja i kad dođem do nje, uzmem sam da je dalje razrađujem. Često me razvijanje ođređene muzičke ideje odvede u pravac u kom možda nije uputno ići - shvata.š, rad me odneseuneki ekstrem, veoma često pokazujem sklonost da odlazim u ekstreme... Tu veliku ulogu igra Mick, koji me povuče nazad i stavi stvari na svoje mesto nekako, ne znam kako. Kad god moje ideje postanu malo opskurne, njegova uloga je nezamenljivae. On je moje siđro koje me drži đa ne odletim negde gde niko više ne može da me prati. R- U tvom stvaraiaštvu eesto nalazimo biblfjske motive. Čak I svom sinu si dao biblijsko ims - а čemu je stvar? Cave - Njegovo ime je Luke (Luka) zbog Jevanđelja po Luki. To Jevanđelje je meni lično najzanimljivije. Ne bih to đalje objašnjavao - hoću samo da kažem da me on uvek podseća na to da nije sve tako cmo. Moj sin me neprekidno podseća na to da ovaj svet nije tako loš. R- Tvoja poslednja knjiga - “Euchrid" - posebno јв zanimljiva - koji deo пје otpada na fikciju, koji na bibiijske uzore, a koji na stvarno životno iskustvo? Cave- "Euchrid" je zasnovan u priličnoj meri na meni samom, Hteo sam da stvorim jedan lik koji nema nikakve veze sa spoljnjim svetom, nema baš nikakav odnos sa onim što se dešava negde u spoljašnjosti. Nikakav odnos ni sa jednim Ijudskim bićem, šta više. Tako da sam morao da kreiram jedno ludo, mutavo stvorenje... R- Radiš li na пекој novoj knjizi? Cava- Počeo sam da radim na jednoj, ali mislim da još dugo neće biti gotova... R- U poslednjih nekoiiko godina srazmerno često si prihvatao uioge u raznim filmovima - kao što su "Ghosts Of The Civii Dead", "Wings Of Desire", "Dandy", "Road God Knows To Where"... Zašto prihvatašuioge u filmovima -zbog stvaralačkog izazova koji ti one donose ili zbog prijateljstva sa određenim rediteljima? Cave- Do sad su mi uloge obično nudili reditelji - prijatelji. Pošto ih cenim i kao reditelje, uČešće u njihovom radu mi jeste bilo izazov. Ako bi mi ulogu ponudio neki drugi reditelj čiji rad cenim i volim, a koga ne poznajem lično, mislim da bih prihvatio, skoro sigumo. Ali ja stvamo ne vidim glumu kao neki jako ozbiljan deo moje ka-

83