Ritam

NEKI MOMCI SU GLAMUROZNIJI OD DRUGIH

Suede i Brett Anderson pružaju tinejdžerkama i tinejdžerima devedestih isto što je David Bowie predstavijao u sedamdesetima - priliku da budu različiti i posebni. £ada govorimo o grupi Suede moramo poći od jedne banalne ali neosporne činjenice - ovo su devedesete, a ne sedamdesete godine. Tako svako trivijalno svođenj e njihove muzike i imidža na recikliranje glam-rocka sedamdesetihpredstavlja samojednu od ozloglašenih kritiarskih etiketa. U retro vremenima u kojima živimo ovakve etikete postaju tvrdokomije i opasnije nego ikad - sve ih je teže odlepiti. Ćak i kada je bio na vrhuncu populamosti sredinom 70-ih glam - rock nije imao sasvim jasne konture - obuhvatao je sve i svašta. Od sofisticiranih autora kao što su David Bowie, Ferry, Eno ili nikada dovoljno priznati Steve Нагley, do kreatura poput Оаггу Glittera ili Sweet. Uostalom, najbolju analizu tog vremena dao je sam Bowie u istorijskom razgovoru sa Brettom Andersonom,u časopisuNew Musical Express, iz marta 1993. 1. Južnjačka uteha Euforične reakcije svih ostrvskih muzikih medija na pojavu grupe Suede nije teško razumeti. Amerikanizacija britanske rock scene odavno je prešla granice dobrog ukusa. Čak je i uvaženi S.P. Morrissey prešao okean, kako čujemo dobro mu ide. No, teško je poverovati da će njegov autorski kredibilitet ostati netaknut. Matt Johnson je odavno pevušio nešto o 51. državi. Bio je posleđnji trenutak da engleska rmizika štampa službeno ustane u odbranu nacionalnog interesa. Pošto je uvek najlakše otkriti ono što vam je pred nosom, u fokusu se našla lokalna londonska poluatrakcija zvana Suede. Posle razočaravajućeg iskustva sa brzim osipanjem, kako se pokazalo, u startu prenapuhane mančesterske scene opet su sve karte bačene na London. Temperatura pred izlazak njihovog dugosvirajućegprvencabila jepodignuta do belog usijanja skoro godinu dana dugom medijskom kampanjom, Izlazak prvog albuma uvek je traumatčino iskustvo, ali u situaciji

kada vam svako rock piskaralo diše za vrat moralo je biti pravi pakao. Pogotovu što ste bolno svesni da najveći broj njih jedva čeka da napiše daje ovaj produkt vaše kreativnosti dobar jedino za frizbi. Pokriće za euforiju predstavljali su tri izuzetno uspešna singla ("The Drowners", "Metal Mickey" i, pogotovo, "Animal Nitrate"). 2. Sma Si života posle prve ploce? Izgleda da su Suede srećno uspeli da prežive pritisak oko prve ploče - to je izuzetno solidan album i ogroman komercijalni uspeh. Ploča je, naime, uskoila direktno na prvo mesto liste albuma u Britaniji. So far - so good. Ali, Istorija rockapuna je silnihuspeha koji su ostajali ijedini. Kadsmokodte teme, gde su danas Frankie GoesTo Holywood čiji je album doživeo isti uspeh 1984 godine?'Suede poseduju dozu ozbifjnosti, promišljenosti i zdrave ambicije koja ih od poetka izdvaja od ostalih bendova njihove generacije. Dok većina oscilira izmedju "Hajde da se zezamo" i "Glup sam i ružan i mrzim ceo svet" mladi Brett ovako razmišlja; "Mislim da je vrhunac arogancije izaći na scenu, a ne biti izuzetan i brilijantan. Vrhunac arogancije je praviti osrednju muziku. Znate, Ijudi vas slušaju." (Potpisnik ovih redova bi đodao da je vrhunac arogancije izgledati kao pevač grupe Тћегару?, a slikati se za televiziju bez kese na glavi). Od samog poetka Suede su bili band sa jasno i precizno defmisanim imidžom, ali i potencijalom da se menjaju. Svirački su besprekorni, a Brett skoro na svakoj pesmi na albumu dokazuje da je i vokalno, a ne samo izgledom jedan od najzanimljivijih frontmana koji su se pojavili poslednjih godina. Dramatično sentimentalne balade poput "Sieeping Pills" ili "Brakedown" (lični favoriti) podjednako dobro mu se slažu uz imidž i glasovne mogućnosti kao i energino neurotine "Moving" i "Animal Nitrate". Imati album broj 1. može vas naterati da se bavite raznim, po čovečanstvo bitnim temama kao što su uspostavljanje mira u svetu, očuvanje amazonskih džungli ili zapušavanje ozonskih rupa. Nadam se da će se Suede ipak držati tema u koje se razumeju - droge, seksa (homo i hetero