Ritam

U kućici sa DARKWOOD DUB

Poslednja velika grupa iz Beograda odnosno kako uvnći umetnost u госк muziku, i obrnuto...

Jednom, s кгаја sedamdesetih, negde je neko, miljama đaleko, primetio i igavio da vreme voli svoje heroje. Izgleda da, od mesta do mesta, brzina kojom će vreme ako ne voleti, onda bar prepoznati heroje nije ista, Neke priče sa ovog tla nam to najbolje potvrđuju. Jedan od poslednjih upečatljivih primera takve uklete priče kojom upravlja sticaj kojekakvih nekontrolisanih okolnosti jeste slučaj grupe koja je godinama prisutna na sceni bez opipljivog zapisa. Izgleda da su se najzad okolnosti pomirile međusobno, i vreme pristalo da se uskladi sa protagonistima naše priče, grupom Darkvvood Dub. Susret sa Vučom (glas), Vladom (gitara) i Mikijem (bas), čisto tradicije radi, nije prošao bez nekoliko odlaganja. Prvih postprazničnih dana 95-te,u retkim pauzama između restrikcija struje i finalizacije snimanja spotova na FDU sedimo kod Vlade. Darkwoodi pričaju o Ijudima koji su za njih vrlo bitni i sa kojima se pored rada na spotovima i privatno druže, Đoletu Marijanoviću (Vuča: On je čak polomio nos na našem koncertu tako da ga više doživljavamo kao člana grupe), Nikoli Majdaku Ml., Milošu Stojanoviću (Vlađa: Eminentni reditelj kratkih i sažetih filmova koji radi isključivo na filmskoj traci i prezire video formate) o različitim vidovima animadje: 3-D animadja sa lutkicama, grebanje po filmskoj trad, kolaži, itd. Razgovor sa njima teče glatko i dugo, često jedan drugom upadaju u reč, ali se savršeno nadovezuju. Naširoko govore o različitim uticajima i fenomenima - rana psihodelija (Captain Beefheart, prvom Pink Floydu, Syd Barrettu, Canu...), reggae, noise, Му Bloođy Valentine, stripovi, punk, prijatelji, TV Palma, đomaća scena (sa koje izđvajaju Lunu, La Stradu, Haustor, Disdplinu kičme), radio, muzika za film, etno muzika, religija, povezanost atmosferskih prilika i muzike... Ritam: Čekaj, čekaj, hajde malo da razbistrimo šta se tu događa sa prvim izdanjem. Da li je tačno da se ova ploča zove Dockanl Vlada; (smeh).-.Da li si siguran da želiš da čuješ tu priču (smeh)...Nije (smeh)-.Trebalo je da se zove Dockan ali je bilo suviše dockan i za to..suviše dockan... Ritam; (smeh) OK,ploča se zove Paramparčad. Toje stari materijal. Vnča: To je materijal koji mahom nastaou periodu 89.-91. Vlada; Ma to je sve pobrkano, to je period od četiri godine najmanje... Miki; Klasična kompiladja... Ritam: Hajde da čujemo šta se događalo za te četiri godine. U stvari, da li je nešto postojalo i pre Darkvvood Duba? Kraka iz Presinga često spominje kao vrlo bitan bend Tamura ist tot u kome su on i Miki zajedno svirali. Vuča i Vlada: Da, da, da, Miki je bio jedini pro kada smo počeli da sviramo. Miki: Da, bio sam pravi muzičar. Tamura ist tot je trajala šest mesed. Svirali smo u Italiji... Ja ne bih o tome. Vuča: Prava najava Darkvvood Duba je bila grupa Prizori sa venčanja u kojoj je Miki svirao sa Loletom...

Miki: To je trajalo tri godine... Vuča; To su koncerti koje sam ja redovno posećivao... Vlada: I Džoni Racković... Miki:..Jeđnom godišnje, u SKC-u za2s. maj. To je bila čistabuka. Čovek je svirao gitaru tako što se uključi, uzme lim i delje po gitari, struže, pucaju žice, a ja sam kao svirao neku melodiju. Pesme su nam trajale po petnaest minuta... Dečaci! Ritam: Kako ste se upoznali, na tim koncertima ili... Vuča: Miki i ja smo seupoznali na nekom žuru. Puštali smo The Smithse i Јоу Division. Miki: Mislim daje tada izašao Psycho Candy od J.A.M.C. Vuča: A sa Vladom sam se upoznao na Cvetnom trgu. Ne u Cvetiću već tamo gde je onaj splet prodavnica cveća. U jeđnoj smeni smo bili mi a u drugoj Drakula iz Direktora... Vlada: Zajedno smo imali 63 pivske flaše u šteku, da se ne desi da fali. Vuča: E da, tada smo počeli da se bavimo i stripom, pošto nam je bilo dosadno. Bavili smo se formatom stripa na više tabli, baš kada su počeli da nestaju svi ti omladinski časopisiu kojima smo objavljivali po jednu do đve table. Ritam: Iz stripa jepotekao i naziv vašeg benda. Vuča: Ima istine i u tome, ali to je poluzabluda. To je više povezano sa šetnjama kroz manastirsku šumu na Miljakovcu. A Dub smo dodali zato što smo kod Ivana Pajevića slušali mnogo dubova. Jednostavno, bilo je zvučno ime... Onda smopočeli po raznitn prostorijama, imali smo dva bubnja, dva basa, ritam mašinu i glas. U toj postavi smo bili Vlada, Miki i ja, a ostali Ijudi su se menjali. Ozbiljniji rad je počeo tekkad smoprešli u SKC zahvaljujući Mikijevim vezama sa Biljanom Tomić. To je bilo u jesen 89. Miki: U toj prostoriji su prvo probali Prizori sa venčanja i Pasmaters Kize Radovića. Onda je Kiza rasformirao Pasmaters i napravio Presing. Ritam: Tako stižemo do embriona onepričekojajeuovoj novini nazvana Neoßeo. Vuča: Postali smo deo te neke ekipe tzv. nove beogradske scene preko Nikole Medićakoji je napravio NovuAleksandriju. Vlada: Mi smo,u stvari, samo deklarativno bili deo te scene. Vuča: Svi su tada imali neka izdanja. KZU je imala singl, Klajberi i Efuforija kasetu, a mi ništa. Ritam: Šta je bilo sa kompilacijom Želimjahatido eJtsfazekojaje morala da proraoviše novu generaciju beogradskih grupa? Na njoj ste, pored navedenih imena, vi i Presing bili jedini koji još uvek ništa nisu objavili? Vlada: Ja mislim da ta ploča ako se tada nije pojavila ne treba ni sada da se pojavi. Ona bi trebala da bude u bunkeru još 10-15 godina i tek onđa bi dobila pun smisaokao đokument. Sada sa tim odmakom od četiri godine i dalje je u domenu kašnjenja, to još uvek ne može da bude odmah doku-