Ritam

U tom smislu, sagledava se i saradnja sa muzičaiima koji nisu prošli kroz škole ili akademije profesionalne, umetničke muzike... C.C. - To bi možda dopadljivo ilustrovao događaj sa Johnom Luriem, koji nam je za nastup na ЕХРО ’92 u Sevilli utanačila naš koncertni, umetnički agent iz Pariza, Marija Rankov. Kako je Lurie njujorški "fake jazz" muzičar, bio je zbunjen zbog saradnje sa gudačkim kvartetom, tako da je za svoje zamišljeno delo za saksofon i našu postavu prišao prilično šaljivo: nabavio je jeftinu nemačku violinu i počeo da je, pri našem susretu, svira kao gitaru, koristeći blues rifove. Kompozicija je bila veoma zabavna, i kada smo je tek ’94 isplanirali za snimanje za kuću Argo, Lurie je bio zauzet zakasnelim projektima pa smo to odgodili, te u ugovoren termin snimali sa Keithom Uppetom. Za istu muzičku kuću snimili ste i dela Kevina Volansa, delo "Hunting gathering"... C.C. - Da, to su gudačke kompozicije južnoafričkog kompozitora koji je prethodno sarađivao sa Kronos kvartetom. Angažman je potekao od našeg producenta u Argo-u, Andrewa Comalla. Naš pristup, kako je Alex strastan svirač, bio je mnogo dinamičniji, što se, čini mi se, dobro vezalo za Volansovu inspiradju etno nasleđem Južne Afrike, ili za drugu, dužu kompoziciju "Songlines" - aboridžinskim zvucima; kompozicija je nastala po istoimenom bestseler romanu Brucea Chatwina sve u svemu, bilo je to stvaranje zvučne atmosfere većeg raspona, ah čini nam se da to ipak nećemo izvoditi. A.B. - Zanimljivo je đa smo, po upoznavanju sa Goranom Bregovićem u Parizu, naručili od njega đelo, pa je na osnovu folklomih ritmova iz Makedonije nastala njegova kompozicija koja još nije dovršena - 'Minijatura za gudački kvartet i Radio Evropu", što se nadamo da ćemo uspeti da izvedemo. Preteče tehno-pop muzike, grupa Kraftwerk, su ponudiii osiobađajuča rešenja, tako da su se na albumu "Possessed" (Mute, 1992) našie njihove kompozicije koje u prenošenju za gudački kvartet iziskuju sjajnu sviračku tehniku ali i upućuju na tehničke inovacije. Šta odlikuje te promene, kao što su udaranje I okidanje po žicama? A.B. - Čini mi se da sa tehničke strane nisu zanimljivi sami efekti, već naš pristup formiranju ukupnog zvuka kvarteta, pogotovo na koncertima. Violine, viola i čelo su ozvučeni, pa je na taj način i naš tonski inženjer Dave Kent svakako i peti član grupe. On ima kreativnu ulogu sličnu izvođačima na koncertu, pa je zaslužan kao i mi, ako ne i više. U tom smislu, raskoš i kompleksnost gudačkog sazvučja je neizostavna, ali je sve potencirano kroz ozvučenje i pokušaj da nijanse gudačkih osobina instrumenata ne iščeznu. Stalno istražujemo radi poboljšanja zvuka. Naš pristup u celini čine nove mogućnosti u funkciji muzike i udaljavanje gudačkog kvarteta od takozvanog "lepog i umilnog" zvučanja. C.C. - Istraživanje zvuka instrumenata, raspona i boje izgledalo je kao logičan nastavak pri izboru za materijal grupe Kraftwerk, koji je Alex predložio pošto ih je jednom prilikom slušao na radiju u automobilu. Bilo je to možda i perverzno, gudački kvartet koji prenosi sazvučja elektroneke grupe Kraftwerk. Pri tom, mislim da je ono što smo pri ovakvom izboru morali da učinimo, da nekako upoznamo naš instrument iznova, kao i odgonetanje šta je to što Kraftwerk muziku čini takvom. Deo njihovog sveta elektronike bio je jedan deo muzičke adaptacije za naše akustične instrumente, јег smo počeli da ih naglašeno ističemo kao perkusivne. Staje sa arhetipskim izvođačkim postupcima kojipotiču od starih gudačkih instrumenata sa Bliskog Istoka na primer... Da li јв udaranje po žicama i kutijama instrumenata kao i prevlačenje drvetom preko zategnutih žica izvesno - paganska ekspresivnost? A.B. - Tačno je. Uvek sam težio ekspresivnosti zvuka. Übeđen sam da su žice gudačkih instrumenta vrlo bliske Ijudskom glasu, гекао bih i najbliže. Ono što se postiže glasom - naprimer, pre-

divna lirska raspevanost, nije jedina njegova odlika. Glas je огganizovan i u govoru sa mnogim konsonantima ili akcentima, čemu se može približiti gudački postupak. Ta dubina poseduje ispovednu i đeklamatorsku crtu. AJbum "Luminitza" je gotovo programska celina kompozicija. Upojedinim sa javlja i vašglas, u uznemirujućem rasponu davапја obaveštenja. Radi se, verujem, o političldm raziozima? A.B. - Da, album ističe temu nove situacije u Istočnoj Evropi, posebno u Rumuniji posle revolucije. Rekao bih da su glavna, noseća raspoloženja zapitanost i zabrinutost. Na tim primerima rumunskih melodija i istočnoevropsiah ritmova postoji izraz koji se transformiše u tananu emocionainu gustinu. Kakopublika reaguje na muziku sa "Luminitze"? A.R. - Siguran sam da su koncerti po regijama Istočne Evrope izuzetno važni. Osećam da je tu veća predanost i veza sa publikom, koja bolje usvaja muziku. Znam i da u pojedinim društveno uređenim kulturama kakve postoje u devedesetim, takva muzika ostvaruje bolju komurdkativnost. Sa druge strane, i temperament čini svoje, tako je i u latinskim kulturama, kao u Italiji ili južnoj Francuskoj, gde je odziv na emocionalnost naše muzike veliki.

Da li je inovativnost repertoara ipristupa izazvala oštre kritike u Britaniji ili drugde? A.B. - Pa, bilo je primera nerazumevanja i odbijanja... C.C. - Ne slažem se sa Alexom, uostalom retko sviramo u Britaniji. Pa zar niste često nastupaii, naprimer u londonskom Оиееп Elizabeth Hailu... C.C. - Jesmo, premđa kako nam je to domovina,.šteta je da ne nastupamo češće, svakako u manjoj meri nego u drugim zemlјаша. Uostalom, jedan neprijateljsla osvrt usledio je posle koncerta na Glasgowskom univerzitetu. Sve je proteklo vrlo uspešno, pa su i uzvici i skandiranja pretežno mlade publike bili izrazito jaki. Ali, eto, u publici se našao neko ko nije bio srećan (smeh) - bio je to kritičar. Odmah je napisao prikaz koji smo sledećeg dana, pred let za Japan primetili u novinama. Bila je to izuzetna pohvala kvartetu i izvođačkim mogućnostima, čak smo komentarisani i priđevom ’virtuozno’, ali je žalio zbog našeg izbora muzike i, čak, zbog oduševljenja publike. Koji su novipianovi za jesen ’95, i tokom 1996? A.B. - Planiramo novi album sa našim kompozicijama upravo tokom jeseni, ali pre toga ćemo objaviti i album sa muzikom za film koju je kvartet snimio. U pitanju je ostvarenje sa Kanskog festivala ’95, nezavisni filra ’Angels & Insects’, smešten u britanske okvire kraja prošlog veka, delo njujorškog reditelja Philipa Haasa. Sve u svemu posle tumeje, po ulasku u studio radujemo se izradi novih kompozicija.

Nikola Šuica

Bojan Đorđević

Saša Gajin

47