RTV Teorija i praksa

A. Đ. : Urednik serije bio je Vuk Krnjević, a urednik redakeije Ljuba Radičević. Mislim da su oni taj posao pre mene dosta dugo radili sa scenaristom Магко vićem. Ja sam došao u takozvanu završnu fazu formiranja definitane verzije scenarija. M. J.: Znači, oni su, radeći na scenariju, razmišljali koji bi reditelj bio u stanju da realizuje ovakvu seriju, pa su odlučili da je tebi ponude? A. Đ. : Tako je. Onda sam radio sa piscem i saradnicima. M. J.: Zapaženo je da dijalozi nisu opterećeni glomaznim rečenicama. Reč je bila kao metak: precizna, funkcionalna. Da li si zadovoljan takvim dijalogom? A. Đ. : Jesam. Ali kao sto nisam zadovoljan nekim svojim rešenjima, —■ čovek nikad ne sme da bude zadovoljan onim što uradi, - tako mislim i da smo mi dijalog ipak postavili na nužnu granicu, upravo onog što ti nazivaš »nema suviše reči«. Ali tom dijalogu ne bi škodilo, ja sad to mislim, da ima malo vise vrednosti u samom tekstu, da ne bude samo jedan običan akeioni dijalog već da sadrži i jednu literatumu vrednost ... To publika i kritika i te kako osećaju; trebalo bi da neki put, glumci iskažu i neka svoja stanja, shvatanja, razmišljanja, diteme. Znači, tu nam je nešto neđostajalo. Međutim, u našim uslovima čovek jedva čeka da krene, a onda kad krene, vise nema vremena da tekst doradi. A mi smo već bili na krajnjoj granici kad je morate da se počne. Doste je leto, da nismo tad krenuli, pitanje je da li bismo stigli da na vreme završimo seriju. M. J.: Da 11 je serija završena pred emitovanje? A. Đ.: Pre emitovanja smo imali u rafu svih 13 epizoda: odgledanih.

nahsinhronizovanih, kompletno iz laboratorije . . . M. J.: Mora da je veliko zadovoljstvo imati spakovanu seriju pre pocetka emitovanja. Sećaš li se, ranije sma morali, sto se kaže, vruću traku da nosimo na emitovanje? A. Đ, : To se kod nas još uvek događa naročito kada je ree о humorističkim seri jama. U dilemi smo moje kolege i ja: da li je dobro, kad je u pitanju savremena, recimo, humoristiòka serija, da bude sve gotovo i da nema vise sanse da se nešto dodaje, menja? Kao sto to, na primer Lola Đukić radi. . . Snimi nekoliko emisija, oslušne ukus i mišljenje publike pa u toku serije nekim stvarima dâ vécu dimenziju. Mislim da je za to bio karakterističan primer serija »Diplomci«, u kojoj je Bubuleja Danila Stojkovića imao sićušnu epizodu. Onog trenutka kad je shvaćeno da Bubuleja postaje impozantna ličnost, pisci, reditelj i urednici odlučili su da u drugu polovinu serije unesu epizode sa Bubulejom. Kažem da tada čovek ima veliku šansu da nadgradi seriju . . . M. J,: Ta di tema može da se razrešava ako se obezbede uslovi za vibrantan rad koji omoguéava da se u njegovom toku mogu praviti odredene varijacije. Da pomenem neke tvoje kolege izvan naše zemlje. Recimo, Hičkok kaže da je divna stvar pianirati seriju, praviti scenarije, razmišljati, prekrajati, uživljavati se; samo snimanje je tako naporna egzekucija koje bi se on rado odrekao ... Kako se ti osećaš? A. Đ. : Kod njega, u stvari, nije samo, kao sto si ti rekao, 60% pripremni deo; on sredi skoro 80 pa i 90%. Projektuje sve u knjizi. Tako da nije slučajno sto su mnogi njegovi poslednji filmovi zapravo prenesena knjiga snimanja u kojoj piše sve ono sto je Hičkok smislio i predvideo. Znači, nema kreativne improvizacije. Tu se

146