RTV Teorija i praksa

TELEVIZIJA NA DELU TELEVIZIJA I STVARALAŠTVO

Rene Berže

U toku ove decenije razvoj je tako brz da se već nameće, makar privremeno, razlika između (tražim izvinjenje za neologizme koji siede); 1. MAKRO-TELEVIZIJE, ili masovne televizije, koju Ijudi obično zovu u Evropi zvaničnom ili narodnom televizijom, u Sjedinjenim Američkim Državama slobodnom ili komercijalnom televizijom (nazivi koji dobro pokazuju do koje je mere terminologija zavisna od ekonomsko-političkih konteksta) a čiji su prenosioci talasi; 2. MEZO-TELEVIZIJE, ili lokalne, regionalne televizije, koja se jos naziva komunalnom televizijom, a čiji je prenosilac kabl; 3. MIKRO-TELEVIZIJE ili individualne, grupne televizije, čiji odlican instrument predstavlja video portable aparat, Ova podela razjašnjava, ne samo kvantitativne i tehničke razlike, već ono što je mnogo važmje a što čovek manje zapaža, razlike po stmkturi u komunikaciji i u društvenim odnosima. Proizilazi da koncept о »kreativnosti«, kao uostalom i drugi koncepti, na primer ono о »permanentnom obrazovanju«, о »demokratizaciji«, о »kulturi«, о kojima se danas tako mnogo govori, ne mogu biti, takvi kakvi su, transponovani na nove medije. Samo rušenjem tradicionalne Perspektive i preispitivanjem ne definicija, čak ni sadržaja, već funkcionisanja novih medija, mogućno je dovesti »kreativnost«, demokratizaciju ili »kulturu« na operativni nivo. U nedostatku tog rušenja, čovek nastavlja da se ponaša kao otmeni humanista za koga masovni mediji nisu skoro ništa drago no produžetak klasičnih sredstava. Radi se, znači, о promeni, a upravo problemi počinju od te promene*. Vodeći raduna о ovome ja sam sebi dao zadatak da sagledam u čemu se sastoji kreativnost u i preko multimedija koje smo gore izdvojili, ili bolje kako kreativnost pokriva totalno

* René Berger, La Mutation des dignes, Paris, Denoel, 1972.

59