RTV Teorija i praksa

remeti se, kao sto se menja i podela između profesionalaca i amatera, iako kao prepreka u mišljenju tu stoji jedan sud о ukorenjenoj vrednosti u prilog prvih. Producenti, realizatori, novinari prestaju da se pojavljuju kao specijaliste, tako da su retorika, dramaturgija, scenografija, svojstveni makro-televiziji, ponovo dovedene u pitanje. Potrebno je da se stvari odvijaju jednostavno. Pri eksperimentu, primeéeno je da se kreativnost, kojom je mezo-televizija plodna, ne iskazuje kroz interese i u samom početku ona izgleda kao hendikep. Tako su »Intermetteurs« posrednici prvo kopirali ponašanja onih na makro-televiziji, kao da se radilo о rivalstvu sa profesionalcima. Sa svoje strane, bez velike greške, televizijski gledaoci, naviknuti na makro-televiziju, traže da se lokalne emisije poistovete sa onim sto oni smatraju da je »velika« televizija. Ovde možemo podsetiti na avanturu fotografije ili filma, koji su počeli time sto su imitirali slikarstvo. U svojim počecima svaka se tehnika inspiriše nekom drugom, koja joj služi kao model, a potencijalne mogućnosti se razvijaju određenom praksom i učvršćuju se postavši jedna nova evidentnost koja ima svoj autoritet. Ali isto tako je dobro za publiku da nauči svoj novi zanat, bez lutanja i oklevanja, utoliko pre sto vrlo cesto Ijudi sa velikom reputacijom i dobro obavešteni ispadaju čudno konzervativni, te umanjuju vrednost novatorskim iskustvima ili ih optužuju za »neveštine«, ne uviđajući da je upravo ta neveština jemstvo za pokušaj koji obeéava. lako je пека vrsta »amaterizma« ili nešto sto se tako može nazvati, nerazdvojivo spojeno s mezo-televizijom, sigumo ce se vise postici pitanjem о posebnim uslovima tih eksperimenata nego da to osuđujemo u ime profesionalne koncepcije koja se odnosi na jedan drugi, uglavnom zastareli tip kulture. Ne može se očekivati da mezo-televizija, koja je još u povoju, bude originalna i da odmah razvije svoje sopstvene inventivne forme od kojih su samo nekolike ovde tretirane. Medutim, izgleda da se već u regionalnim iskustvima, koji su najplodniji a koji favorizuju direktne emisije, klasične »misije« famozne trilogije: informisati, obrazovati, zabaviti (red reči može da se izmeni, tim pre sto se efektom uspavane ideologije, preskače činjenica da se ne radi о trilogiji veé о tetralogiji, jer je reklamna »misija« isto tako važna ako ne i važnija od drugih) menjaju isto kao sto se menjaju i pojmovi vezani za njih, »shema«, »program« ili »žanr« koji gube svoj kategorički karakter, dok razlika izmedu profesionalizma i amaterizma nestaje. Mezo-televizija nam

62