RTV Teorija i praksa

Slobodan Canič

NIŠTA NOVO O TELEVIZIJI

Žan Kaznev, predstavljen na omotu svoje nove knjige kao „predsednik prvog kanala” 1 , več je objavio \dše dela iz oblasti masovne komunikacije, posebno televizije. Ovde, kako navodi, nastoji da pokaže razloge i zasnovanost prvorazrednog društvenog značaja televizije u više, nekih i ranije štampanih, studija, raspoređenih izuzimajući uvodno i zaključno slovo u pet širih odeljaka. Prvi deo, prikazujući ukratko razvoj televizije u pojedinim zemljama od uvođenja ka institucionalizaciji, naglašava različitost njenog društvenog položaja i nudi razvrstavanje na državni monopol, uključivanje u privatnu konkurenciju i mešanje ove dve osnovne kategorije. Drugi deo počinje Kaznev opštom anaiizom pojma i čina opštenja, ukazujuči na dileme u proučavanju masovne komunikacije, njenih sredstava i spleta dejstava koja prožimaju sadašnje razdoblje naše civilizacije, noseći i prednosti i opasnosti. Po autoru, sociologija masovnih komunikacija dobila je nove podsticaje prevazilaženjem ograničavanja na odnos uzročnika i posledice, te pomeranjem sa efekata na ispitivanje funkcija, mada i onda suočena s nepogodnostima poniranja u finalizam i vrednosno suđenje. Stoga predlaže da se odvajaju osobene funkcije telvizije u industrijskom društvu, zatim one koje su izazvane tek njenim postojanjem i, najzad, funkcije koje odgovaraju univerzalnijim Ijudskim potrebama, a inače se u

drukčijem okružju mogu zadovoljavati drugim sredstvima. Upravo ove potrebe izazivaju napor čoveka da se odredi u okviru uslova postojanja i za svoj ■ položaj obezbedi određenu ravnotežu između zatvaranja i oslobađanja od ovih uslova. U razrešavanju protivrečnosti istovremenih težnji ka strogo normiranoj sigurnosti i mučnoj slobodi u prihvatanju uslova postojanja, a počev od tumačenja rituala primitivnih naroda, uočavaju se tri tendencije kojima odgovaraju funkcije tabua, magije i religije, onosno podvrgavanje pravilima, obračanje natprirodnim silama i njihovo transcendentalno nadilaženje. Zahvaljujući karakteru đirektnog dosezanja audiovizuelne komunikacije, televizija u izvesnom smislu prihvata ove funkcije, a inverzijom tabua oživljava magiju. Iz njihovog razumevanja, konkretizacije i supstitucije, Kaznev upućuje na razlikovanje stavova koji odgovaraju tenzijama modernog sveta ili još opštijim potrebama u poimanju duha igre, katarktičke, zabavne Ш evazionističke funkcije televizije. Međutim, posebno je važno kako mah ekran menja hijerarhiju vrednosti na kojoj počiva ravnoteža naše civilizacije. U viđenju sveta, smatra autor, njegov uticaj se izražava insistiranjem na neuobičajenom i uznemirujućem, a u đruštvenoj stratifikaciji afirmisanjem novog sistema prestiža i popularnosti,

' Jean Cazeneuve: L'homme tćlćspectateur, Denočl-Gonthier, Pari» 1974.

228

PRIKAZI