RTV Teorija i praksa

predodređena je, ideološka, jer u modelu sukoba funkcija komunikacije nije prilagođavanje, kao što je to slučaj u kibernetičkom modelu, ili konsenzus. kao što je to slučaj u kulturnom modelu, već je njena funkcija da mobiliše, da übcdi Ijude u potrebu da delaju. I tako, mediji ne služe „javnosti” niti specijalizovanim interesnim grupama, već onim grupama koje su svrstane jedne protiv drugih u borbi za vlast. Pošto u modelu sukoba ne može biti nikakvog razdvajanja i udaljavanja, onda ne može biti ni profesionalizma. U stvari profcsionalizam jestc mchanizam društvenog udaijavanja. Amater koji govori iz iskustva, na osnovu unutrašnjeg iskustva, ima autoriteta. Samo žrtve mogu zaista da se obračaju žrtvama. Ova tri modela su apstraktna, i ja se izvinjavam što sam vam ih predstavila na ovaj i previšc pojcdnostavljen način. Ali ipak mislim da su oni istakli ncke od dubokih razlika koje su izbilc tokom našeg rada ovde. Kao što sam vcč rckla, mislim da jc pogrcšno pretpostavljati potrcbu da sc izaberc samo jcdan između ova tri modela, Pitanje sc sastoji u tome kako ih odmeravati unutar samih sebc, jcr sam mišljcnja da mi kao pojedinci možemo da ih sve uklopimo, i da ih odmerimo ili rangiramo u smislu neke društvene politikc. Ukoliko su oni u suprotnosti, ukoliko vuku i usmcravaju ka različitim pravcima, onda mislim da sc tu radi o napetosti u kojoj živimo radeći u medijima. Radio ćc osamdcsctih godina preživeti delimično zato što čc u našim životima biti dovoljno dosadc koja ćc radio održavati kao sredstvo raspoloženja; i delimično što još uvck postoje Ijudi sa veoma malim izborom mogućnosti za korišćenje slobodnog vremcna; a, delom i zbog toga što postoji samo mala klijentela koja u radiju nalazi posebnu cstetiku ncsvojstvenu nijednom drugom medijumu. Mcđutim, nije preživijavanje radija ono što nas dovodi na sastanke ove vrste, Da li radio može da ima dinamičniju funkciju? U osamdesctim godinama radio će po mom mišljenju dobiti svoju drugu veliku šansu. I dok sc vlade budu bavile privrednim i ekološkim problemima, okrećuči se pri tom sve više i višc sistemu „zakona I reda”, radio ćc upravo zbog svoje savitljivosti i zbog toga što je i sam bio u nezavidnom položaju protcklih 20 godina, biti u jcdinstvenom položaju da govori u

45