RTV Teorija i praksa

Poznat jc onaj odgovor jednc devojčicc na pitanje iz ankete: šta višc voli - radio ili telcviziju, i zašto. On glasi: „Volim više radio, jer su lcpšc - slikc!”. Dajuči kompliment odrcđenim cmisijama, ona jc nehoticc najvcći kompliment dala svojoj sopstvenoj unutrašnjoj krcaciji, pobuđenoj auditivnim doživljajem. Moguće jc čak, da parafraziramo misao Mikela Difrena, da jc ona bila „prisutnija” u toj radio-tvorevini i od samog njenog tvorca... Ali, vratimo sc našoj tcmi... Radio-škola jc danas dco Obrazovnog programa Radio-Beograda koji obuhvata i Program za dccu (prcvashodno umctničko-rckrcativni) i Program za obrazovanjc odraslih. Radio-škola sc cmitujc pct puta ncdeljno u blokovima od 33’i 43’, koje sačinjavaju scgmcnti od tri emisijc po 10 do 20 minuta. Ona sc oslanja na nastavne, obrazovno-vaspitnc sadržajc osnovnc školc, kao i na opšte-obrazovnc clcmcnte usmerenog obrazovanja, vršeči pri tome selekciju tema i sa stanovišta specifičnog radio-izraza, i sa stanovišta primarnih društvenih potreba u ovom domenu. Ako pogledamo emitovani program Radio-škole poslednjih godina, možcmo zaključiti da ona največi dco svoga vremena posvećujc izrazito auditivnim oblastima čiji sc sadržaj, smisao, možc najčcšće u potpunosti „doncti”, iscrpsti bcz ostatka u rcći i zvuku. (Maternji jezik, knjižcvnost, muzika, strani jezici, društvcne nauke). U ovim oblastima Radio-škola, koliko joj to prostor dopušta, jestc dircktno obrazovno-vaspitno sredstvo koje možc, kad sc u tomc uspc, bolje no ma koje drugo (čcsto bolje ncgo nastavnik ili udžbenik) da prezcntira živo, übcdljivo, visokokvalitetno, „gro” fundamcntalnih sadržaja i bitno doprinese podizanju kulture u ovim oblastima. To su rubrikc: Govohmo, čitamo, pišemo, Knjiga iz moje biblioteke, Muzički čas, Učimo: engleski, ruski, francuski jezik, Prelistavamo istorijsku čitanku, u kojima se Radio-škola višc oslanja na školski program. Tu su još i Razgovori o društvu, Tema za danas (vrsta „belog vrcmcna” Radio-školc), Ljudi rade, istražuju, Priroda i Ijudi. Radio-škola, praktično, za svaku oblast za koju sc oprcdclila ima na raspolaganju svcga 10 minuta nedcljno, izuzetno 20 minuta (Muzički čas) pa, ne samo po koncepciji, već i zbog ove činjenice ona ne možc ni pokušati da „prati” nastavu u školi. Ali trcba istači da i u oblastima gde sc višc oslanja na nastavni program, i u onim drugim, koje su, ustvari, vrlo „oslonjcne” na naša savremena krctanja u odgovarajućim

49