RTV Teorija i praksa
transformisanja svih struktura jugoslovenske radio-teievizije u tom duhu. Ja tu vidim osnovni izvor i osnovni put dugotrajne cirkulacije Ijudi i ideja i saradnje između radio-televizija na programskom i ostalim terenima. Televizija je i u drugim društvima državna institucija. Ona je u našem društvu najviše zadržala tu komponentu. Očigledno još uvek ima te elemente dok postoji država i državne komponente i elementi. Očigiedno je da je još uvek država kao posrednik s aspekta radio-televizije, a manje udruženi rad, manje slobodna razmena rada, Ijudi i rezultata rada preko samoupravnih i drugih asocijacija; manje je samoupravno dogovaranje. I po meni tu je jedan od važnih izvora nekih problema koji utiču na to podržavljenje televizije; još uvek je nedovoljna podruštvljenost i demokratizovanje radio-televizije, To je jedan ođ osnovnih faktora koji doprinosi zatvaranju u nacionalne, republičke i regionalne granice i sprečava normalni tok samoupravnih socijalističkih integracionih procesa. Razume se da ova karakteristika nije samo svojstvena radio-televiziji, Ona je i u drugim sferama našeg društva: zajedničko tržište, roba, kapital, i tako đalje. I ova tema opet nije odvojena od tih tema. Ali s obzirom da je ovo specifična delatnost, posledice su daleko veče i osetlji dje. Drugo, mislim da su u našim kučama i pored postignutih rezultata još prisutni grupno-svojinski odnosi. Oni nisu do кгаја eliminisani. I, da tako kažem - mislim da čemo se razumeti - ta radio-televizijska tehno-birokratija je prisutna, negde manje negde više, u našim kućama; često se taj republički, nacionalni i pokrajinski interes lažno prikazuje i na ovom radio-televizijskom planu. Mislim da se eliminisanjem tih pomalo grupno-svojinskih odnosa radio-televizijske tehnobirokratije, stvaraju uslovi za programsku saradnju i ukupnu saradnju između naših radio-televizijskih centara i za veči uticaj udruženog rada i interesa radničke klase, za programsku i drugu saradnju... Često se zaboravlja da je današnja Jugoslavija izraz opredeljenja radničke klase i radnih Ijudi i jugoslovenskih naroda i narodnosti, izraz borbe tih naroda i narodnosti s drugom Titom na čelu, i to u prvom redu - čini mi se - izraz racionalne volje svih, a naročito mlade generacije da u ravnopravnom zajedništvu na marksističkim osnovama izgrađuju samoupravnu socijalističku današnjicu i sutrašnjicu. To naravno nije, kako ponekad izgleda u praksi, neka idilična slika, jednobojna, nego je to splet različitosti i
34