RTV Teorija i praksa

italijanskoj radio-televiziji Saviane ih optužuie za kolaborirame u političkim lažima I nesuvislim cenzurama koje im nameče državotvornost. Najžešća meta njegovog udara jesu novinari koji sistematskim popuštanjem formiraju stubove velikog mehanizma laži i poluistina. Zalažuči se odlučno za kontrolisanje pravovernosti informisanja, Saviane, medjutim, otkriva da je ta kontrola moguća isključivo u okviru nekog političko-društvenog cilja. A taj pak cilj neminovno donosi nova ograničenja. No, ova aksiološka istina ne preči britkost Savianeovih razmišljanja koja su upučena sadašnjosti za račun budućnosti. |er, „uskoro stiže vreme” kako kaže - „kada če se od laži stradati kao od vatre”. To je neminovnost svake slobode i posledica identifikacije teievizije sa integralnim Ijudskim

bitisanjem. Italijanska radio-televizija je korumpirana, birokratizovana i lažna, tvrdi Saviane ističući da nas se ova istina dotiće tim više što je u pitanju masovna kultura. No, treba odmah reći da nije to Morenovska pseudoreligija zemaljskog spasa kojoj nedostaje obećanje besmrtnosti i svetosti. Serđo Saviane u masovnoj kulturi prepoznaje kariku evolutivnog procesa sazrevanja svesti u odnosu na razumno prihvatanje istine o njoj samoj. Slobođa zaista umire bez kulture, no kultura se mora staviti u službu slobode. Ova očigledno paradoksalna sprega, analizom implicitnog sadržaja knjige Serđa Savianea postaje sprega dijalektičkih uslovnosti. M.O.

231