RTV Teorija i praksa

RADIO

Mr

Boško Tomaševič

samostalni istraživač programa i auditorija, RTV Novi Sad

O BITI I STRUKTURI RADIO-DRAME

Ka jednom ontološko-fenomenološkom određenju radio-dramskog umetničkog dela

Čoveku koji je samo jedanput slušao radio-dramu i čoveku koji ima nekoliko stotina odslušanih radionirama iza sebe zamislićemo pri tome obojicu kao Ijude spekulativno usmerene, sklone filozofsko-teorijskim razmišljanjima o problemu koji ih trenutno zaokuplja - moguče je da barem jedanput u životu padne na pamet pitanje koje i nas u ovom trenutku zaokuplja: „Šta je bit radio-drame?” ili drugačije, ali opet na filozofski način formulisano: ~Na koji način radio-drama jeste?” Jasno je, već na prvi pogled, da odgovor па ovo pitanje moramo tražiti u oblasti ontologije umetnosti strukturalne analize i fenomenologije umetničkih formi. Prilikom razmatranja koje sledi, imačemo, dakako, uvek na umu da je radio-drama u trenutku konkretizacije umetničko delo, ili, kako bi rekao Serž Dubrovski „oblik pojavljivanja Drugog”. Рге nego što pređemo na analizu problema o kome je ovde reč, želeli bismo da već na ovom mestu otklonimo eventualne terminološke nesporazume kada je u pitanju sintagma „radio-drama”. Naime, jedan tip ontološke pogreške (ontological fallacy) bio bi kada bismo celu sintagmu „radio-drama” kojom se služimo da označimo jedan žanr svekolike dramske književnosti, shvatili samo kao tekst čiju sadržinu otkrivaju glumci (izvođači), a prenosi medij, u ovom slučaju radio. Sintagma „radio-drama” je denotatum u celini, pri čemu, u ovom slučaju, prvi deo sintagme „radio” u sebi ne konotira ništa više pojmova od onoga drugog dela sintagme „drama”. Oba dela sintagme „radio-drama” jesu denotatum koji ne sadrži ništa više od onoga što on sam po sebi označava i sam

24