RTV Teorija i praksa

posmatraju reakciju dece na program Ulice Sezam. Grupa se шепја skoro svake četvrte nedelje. U nekoliko slučajeva ideje su se pokazale boljim nego što je iko mogao i zamisliti. Od samog početka Kuni je planirala da u emisijama učestvuju poznate ličnosti kako bi sama emisija dobila u značaju (pedagozi za predškolsku decu bili su protiv te ideje obrazlažuči to činjenicom da mala deca ne znaju ko su poznate ličnosti. Sancta simplicitas.) Među prvim gostima bio je crnački glumac Džejms Erl Džouns, koji je tada igrao ulogu Džeka Džonsona u komadu Velika bela nada. Od poznatih ličnosti se obično tražilo da izgovaraju abecedu (to se ponavljalo u svakom programu, delimično zbog toga što je trebalo da deca nauče da recituju abecedu i da impresioniraju roditelje, a delimično zbog toga što su se konsultanti bojali da deca koja propuste neku emisiju neče znati da postoje i druga slova sem onih koja su se pojavila u emisijama koje su ona gledala). Džouns se pojavio, uplašeno se zagledao u kameru i polako i zlokobno prozivao slova. Na ekranu bi se brzo pojavljivalo slovo sa jedne i druge strane Džounsove glave рге nego što ga je on izrckao. Bilo mu je potrebno tačno 90 sekundi da prođe kroz celu azbuku. Usnama je veoma plastično prikazivao svaki glas рге no što ga izgovori. Gibon i Palmer opisuju tu epizodu, a Palmer je naziva „Džejms Erl Džouns efekat”: „Kada dete prvi put gleda Džounsa ono skoro odmah počinje da reaguje na implicitni poziv da izgovara abecedu sa izvođačem. Kasnije dete počinje da izgovara čim se slovo pojavi na ekranu i pre nego što ga izgovori Džouns. Kada Džouns izgovori glas, ono samo potvrđuje ili ispravlja ono što je reklo. Kasnije dete već unapred zna koji će se pisani simbol pojaviti i unapred ga izgovara. Čim jedno slovo nestane, gledalac izgovara sledeće. Ovaj efekat je veoma značajan jer pokazuje da televizija, iako jednosmerna, može da ima povratnu spregu i da bude podsticaj za učenje. Ovo učenje je svakako individualizovano, iako se čini da postoji samo jednosmerna poruka.” Kao pandan Džounsovoj epizodi pojavljuje se Stounova scena u kojoj se jednostavno übacuje lopta u koš i, dok lopta prolazi kroz mrežu, čuje se brojanje „jedan, dva, tri, četiri” itd. „Jednostavnost je ključ svega što činimo” - kaže Stoun - „Ш bi bar trebalo da bude. Ipak, često se ne držimo toga." 7. Kakvu če promenu Ulica Sezam uneti u život onih koji je gledaju, niko пе može da zna. Brojni su oni koji su protiv svih

200