RTV Teorija i praksa

katarzičkom i ironičkom rekonstruisaii komunikativni proces sa stanovišta reeipijenta (slušaoca, primaoca), razumevajuči tog konzumenta radio-dramskog umetničkog dela iz njegove sopstvene supstance, u krugu njegove egzistencijalne usamljenosti, ali i osobite egzistencijalne istoričnosti, nagnutog nad otvorenim prostorom Događanja i Sveta koji mu je u granicama dijalektičkog koda istovremeno i prisan i stran. Pošto je prihvatio komunikaciju sa Delom, radio-dramskim umetničkim delom, dakle, sa onim Drugim u „trenucima kada zaboravlja sebe i iščezava u delu” (T. Adorno) on je, slušalac, pokušao da shvati (da li je shvatio?) svu svoju istorijsku odgovornost pred svetom, pred slučajem i pred sopstvenim bičem. ZAKLJUČAK Predmet naše teorijske refleksije - pokušaj promišljanja radio-dramskog umetničkog dela u kontekstu teorije informacija i komunikacija - pri čemu smo koristili iskustva i saznanja semiotike Č. Morisa, Č. S. Pirsa, A. A. Ričardsa, V. Empsona, teorije informacija i komunikacija A. Mola, M. Benzea, P. Festingera kao i saznanja estetike recepcije H. R. Jausa, V. Izera, H. Vajnriha, obelodanio je (bar tako se nadamo); a) kako se estetski znakovni procesi radio-drame pretvaraju u estetske informacijske procese; b) kako se ponaša radio-dramsko umetničko delo u okvirima jedne komunikacijske sheme;

128